u njegovom stilu
TAKVIM LJUDIMA TREBA DA SE ZABRANE OGLEDALA, MORAJU DA ODU U MANASTIR: Šta je pre smrti Đinđić govorio o Šešelju?
Bio je to prvi pokušaj radikala da se ozbiljnije vrate na političku scenu nakon izbornog debakla 2000. godine. Đinđić nije ni to oćutao
Kada se Vojislav Šešelj na izborima 2002. kandidovao za predsednika Srbije tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić nije mogao da ne prokomentariše taj potez radikala.
- Za mene je fascinantno kako takvi ljudi uopšte imaju obraza da se pojave u javnosti posle svega. Kako ne odu u manastir i zabrane ogledala u svim prostorijama i kažu ne želim više da vidim svoje lice, ne želim da čujem svoj glas, ne želim da me ljudi vide, jer sam im naneo toliko zla, rekao je tada Đinđić.
Bio je to prvi pokušaj radikala da se ozbiljnije vrate na političku scenu nakon izbornog debakla 2000. godine. Đinđić nije ni to oćutao.
- Sada idu okolo i ponovo obećavaju kao da su novorođeni. Šešelj kao da nema nikakve veze sa svime što se dogodilo ovoj zemlji, s kriminalom i svom tom mafijom. Pojavljuje se sada kao otac sa službenog puta i kaže: Hajde, deco, da vidimo šta ste polupali.
Podsećamo, lider desničarske Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj dobio je poziv za saslušanje pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove, koje je pravni naslednik Haškog tribunala.
Šešelj je ostao na slobodi u Srbiji, jer je odslužio kaznu tokom boravka u pritvoru od 2003. do 2014. godine.
Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove već godinama od Srbije traži izručenje članova SRS Petra Jojića i Vjerice Radete, po optužbi za zastrašivanje, pretnje i nuđenja mita svedocima u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja.
Srbija odbija da ih izruči, navodeći da prema "pravosnažnoj odluci Višeg suda u Beogradu nisu ispunjeni uslovi za izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića".
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je 2016. godine da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje članova SRS-a, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
(Espreso)