AUTOIMUNE BOLESTI PRETE DA ZAHVATE SVE DELOVE TELA: Evo na koju BOLEST treba posebno obratiti pažnju, značiće vam!

Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem greškom napada sopstveni organizam, stvarajući antitela protiv sopstvenih ćelija.

Neke autoimune bolesti dovode do oštećenja samo jednog organa, a druge do bolesti koja može zahvatiti sve delove tela. Veruje se da su žene sklonije nekim autoimunim bolestima.

Lupus

Lupus je sistemska autoimuna bolest koja dovodi do upale koja može izazvati probleme sa zglobovima, kožom, bubrezima, krvnim ćelijama, mozgom, srcem i plućima. Stanje se teško dijagnostikuje, ali najizrazitiji znak lupusa je osip na licu. Osip liči na krila leptira i prisutan je na oba obraza. Veruje se da do lupusa dovode genetski, hormonski i faktori iz spoljnog okruženja. Na nastanak bolesti utiču stres, infekcije, UV zraci, neki lekovi. Cilj lečenja je da se ublaže simptomi bola.

Psorijaza

Psorijaza je posledica ubrzanog procesa proizvodnje ćelija kože. Ćelije kože se u normalnim uslovima menjaju na svakih mesec dana, ipak kod obolelih je ovaj ciklus ubrzan i može se završiti posle nekoliko dana, usled čega dolazi do nakupljanja i stvaranja zadebljana mrtvih ćelija na površini kože. Stanje najčešće napada kolena, laktove, nekada i lice.

Multipla skleroza

Multipla skleroza je teška autoimuna bolest koja pogađa žene dva do tri puta češće nego muškarce. Javlja se kada telo počne da napada sopstveni zaštitnu ovojnicu (mijelin) koja pokriva nervna vlakna, usled čega dolazi do problema u komunikaciji između mozga i ostatka tela. Bolest se ne ispoljava jasnim simptomima. Neki pacijenti izgube sposobnost samostalnog hoda, kod drugih se javljaju duže remisije bez novih simptoma. Lek za multipla sklerozu ne postoji, ali pacijentima pomažu sredstva koja mogu ublažiti simptome. Fizikalna terapija, govorna terapija i radna terapija mogu pomoći u kontroli simptoma i sprečiti brzo napredovanje bolesti.

Reumatoidni artritis

Bolest koja nastaje kada imunološki sistem tela greškom napada najvažnije zglobove je reumatoidni artritis (RA). Uzroci bolesti nisu do kraja poznati, prema jednoj od najrasprostranjenijih teorija okidač RA je kombinacija nekoliko faktora, kao što su abnormalni autoimuni odgovor, genetska predispozicija i virusna ili bakterijska infekcija. Telo mekanu podlogu oko zglobova tumači kao pretnju, i napada je, usled čega dolazi do nakupljanja tečnosti. Javlja se otok oko zgloba ruku, prstiju, ramena. Sve dovodi do bolova.

Hašimoto tiroiditis

Štitna žlezda je mala žlezda na vratu koja utiče na celokupno telo. Ona proizvodi tiroidni hormon koji je odgovoran za metabolizam, otkucaje srca, telesnu temperaturu, raspoloženje i još mnogo toga. Nedovoljno aktivna štitna žlezda ne proizvodi dovoljne količine tiroidnog hormona, usled čega dolazi dao niza zdravstvenih problema.

Hašimoto tiroiditis nastaje postepeno, često bolest nije praćena jasnim simptomima. Pacijenti slabo spavaju, brzo se zamaraju, u kasnijim fazama dolazi do opadanja kose, gojenja… Ovo autoimuno oboljenje često se karakteriše uvećanjem štitaste žlezde.

Grejvsova bolest

Ovo je autoimuno stanje usled kojeg dolazi do prekomerne proizvodnje tiroidnih hormona. Previše hormona štitaste žlezde može da uzrokuje uvećanje štitne žlezde, ubrzan rad srca, nervozu ili razdražljivost, često pražnjenje creva, gubitak telesne težine i probleme sa spavanjem. Mnogi pacijenti imaju probleme sa očima, u vidu otoka. Grejvsova bolest je češća kod žena, nego kod muškaraca. Ukoliko lečenje ne da rezultate u najtežim slučajevima, delimično ili potpuno se uklanja štitna žlezda.

Dijabetes 1

Dijabetes tipa 1 ima 5 do 10 odsto osoba, bolest počinje u mlađim godinama života. Usled ove autoimune bolesti stradaju beta-ćelije pankreasa koje luče insulin, smatra se da je ovaj proces posledica delovanja virusa, dok jedna grupa stručnjaka tvrdi da je ono što pokreće dijabetes tipa 1 greška u ishrani. Često mokrenje, umor, gubitak težine, neki su od znaka dijabetesa 1. Kod pacijenata rane sporo zarastaju, prisutna je i utrnulost ili peckanje u rukama ili stopalima, zamagljen vid. Dijabetes tipa 1 češće se registruje u klimatski hladnijim područjima. Cilj lečenja je održavanje normalnog nivoa šećera u krvi, adekvatnom ishranom, fizičkom aktivnošću, upotrebom insulina.

Celijačna bolest

Celijačna bolest je autoimuni poremećaj kada kod gentski predisponiranih osoba, imuni sistem, reaguje na gluten, usled čega dolazi do oštećenja sluznice tankog creva. Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Zbog oštećenja telo nije u mogućnosti da pravilno apsorbuje hranljive materije iz hrane. Celijakija pogađa jednu od 100 osoba. Bolest se manifestuje nadimanjem, povraćanjem, hroničnom dijarejom ili zatvorom. Mogući simptomi su i umor, anemija, izostanak menstruacije ili osteoporoza. Stanje se reguliše dijetom bez glutena.

(Espreso/Eklinika)