Foto: Profimedia

filmski festival

VEČERAS OTVARANJE KANSKE SMOTRE: Evo o kakvim ZVEZDETINAMA se radi

Posle jednog otkazivanja (2020), a potom pomeranja na letnji termin zbog pandemije (2021) najuglednija filmska smotra na svetu, Kanski festival, ove godine se na jubilarni, 75. rođendan, vraća u punom sjaju.

Objavljeno: 17.05.2022. 16:40h

Od večeras pa do 28. maja na Kroazeti ćemo ponovo gledati slavne goste, glamur i skupi nakit, dok će se u Festivalskoj palati prikazivati vrhunske filmske poslastice, a izostaće nadaleko poznate žurke.

Kansku smotru večeras otvara novi film Mišela Azanavicijusa "Rez" (zbog distanciranja od Rusije i njenog simbola promenio prvobitni naziv "Z"), koji će biti prikazan van konkurencije, baš kao i dva ranije najavljena i dugoiščekivana filma - biografska priča "Elvis" Baza Lurmana o kralju roka i nastavak kultnog hita "Top gan: Maverik". Film koji je proslavio Toma Kruza imaće svetsku premijeru drugog dana festivala, kada će biti upriličen i omaž slavnom holivudskom glumcu.

- San svakog reditelja je da jednog dana ode u Kan. A da odete tamo sa Tomom Kruzom i sa ovim filmom, da ga prikažete i budete deo retrospektive koju će prirediti, to se dešava samo jednom u životu - kazao je reditelj filma "Top Gan: Maverik" DŽozef Kosinski.

Za prestižnu Zlatnu palmu nadmetaće se 18 filmova, među kojima su poznata rediteljska imena, kao i nekoliko ranijih dobitnika, poput Koreede Hirokazua ("Broker"), Kristijana Munđijua (RMN), braće Darden ("Tori i Lokita") i Rubena Ostlunda (Triangle of Sadness). U konkurenciji su još i Dejvid Kronenberg, Arno Deplašan, Jerži Skolimovski, Ali Abasi, DŽejms Grej, Tarik Saleh, Lukas Dont, Park Čan-Vuk, Sajed Rustaje, Mario Martone. Iako se rukovodstvo Kana (dekretom) obavezalo da će u Kanu reditelji i rediteljke biti ravnopravni, i ove godine dame su u manjini, pa se u trci za Zlatnu palmu nalaze samo tri žene - Keli Rajhart, Kler Deni i Valerija Bruni Tedeski.

foto: Profimedia

"Rez" otvara festival

- Svi se nadamo da će se sada vratiti normalan Kan jer, on je fantastično mesto ako ste filmski stvaralac. Osećate pažnju celog filmskog sveta, čuje se žagor, ljudi pričaju o različitim filmovima, a vi se nadate da pričaju o vašem - poručio je Ruben Ostlund uoči otvaranja 75. Kana.

Normalan Kan, ipak, nije moguć, jer se odvija u senci rata u Ukrajini. Budući da se i ovaj festival pridružio evropskom bojkotu svega ruskog, tako su odbijene akreditacije svim ruskim medijima. Na festivalu će se, međutim, u glavnom takmičarskom programu naći jedan ruski film - "Žena Čajkovskog" Kirila Serebrenikova koga organizatori najavljuju kao "žrtvu ruskog režima". Premijerno, van konkurencije, biće prikazan film The Natural History of Destruction, ukrajinskog reditelja Sergeja Loznice.

foto: Profimedia

„Three Thousand Years of Longing“

Publika sa nestrpljenjem iščekuje premijeru novog filma DŽordža Milera Three Thousand Years of Longing, njegovog prvog dela posle sedam godina pauze od hvaljenog hita "Pobesneli Maks: Autoput straha". U Kanu će biti prikazan i prvi film koji je Itan Koen snimio bez svog brata DŽoela - Jerry Lee Lewis: Trouble in Mind - dokumentarac o rokenrol legendi.

Kan je i ove godine zadržao tvrodokorni princip da prikazuje samo bioskopske filmove, čime se festival još jednom odlučno odrekao "Netfliksa", "Amazona" i drugih striming servisa, ali je zato sklopio neobičan pakt - sa platformom "Tik-tok" - na kojoj će se prikazivati ekskluzive, intervjui, scene iza kulisa...

U godini jubileja žiriju će predsedavati francuski glumac Vensan Lendon, čiji je poslednji film "Titan" prošle godine trijumfovao u Kanu, dok će počasnu Zlatnu palmu dobiti slavni glumac Forest Vitaker.

Truman na plakatu

Na plakatu 75. Kanskog festivala nalazi se poslednja scena iz čuvenog filma "Trumanov šou", kada se glavni junak Truman (DŽim Keri) penje uz stepenice, spreman da napusti ogromni filmski studio, jer je saznao da je njegov život služio kao zabava za milione TV gledalaca. Organizatori su poručili da su izabrali baš ovu scenu jer "predstavlja poetsku pobedu u potrazi za sopstvenim izrazom i slobodom".

(Espreso/Novosti)