otvorena sezona!
KAD VAS UJEDE ZMIJA, ODMAH CURI LIMFA, ZMIJE IMAJU NEKOLIKO NIZOVA ZUBA: U Srbiji se pojavilo 3 vrsta otrovnica!
Proleće je vreme kada zmije izlaze iz skrovišta. Kako nam dolazi još toplije vreme, možemo očekivati da se one još više razgmižu po selima, gradovima, prirodi
Od približno 3.500 poznatih vrsta zmija, samo je 10 odsto otrovno. Na našem podneblju su tri otrovnice – šarka, poskok i planinski šargan.
Nije neobično da se zmije pojavljuju i u urbanim sredinama. Napadaju čoveka samo iz straha i ukoliko su ugrožene ili ih nagazite. Stručnjak za zmije, herpetolog, Rastko Ajtić kaže za RTS da postoje načini kako da razlikujemo zmije i da su brze i pokretne neotrovnice, dok su otrovne zmije trome. Ističe i da čuveni savet da treba lupiti štapom da se zmije razbeže na našim prostorima ne funkcioniše. Poručuje da je prvo i osnovno pravilo kada sretnemo zmiju da nema mesta panici.
Proleće je vreme kada zmije izlaze iz skrovišta. Kako nam dolazi još toplije vreme, možemo očekivati da se one još više razgmižu po selima, gradovima, prirodi.
"Ova godina jeste malo veći problem u odnosu na nekoliko prethodnih godina zato što smo imali prvo taj jedan topliji period koji je bio prekinut hladnijim na nedelju, dve dana i onda smo imali neki pomeraj kod flore i faune, pa i kod zmija, u smislu da je za neke dve nedelje bio odložen njihov prirodni ciklus – parenja, ritualnih borbi mužjaka, svadbenih igara mužjaka i ženki", objašnjava Ajtić.
Ističe da je u narednih nedelju do dve dana period kada je povećana mogućnost sretanja zmija u prirodi.
Na pitanje kada je najveća aktivnost zmija, Ajtić kaže da u većini slučajeva, kada su temperature normalne, to sve bude gotovo od 1. do 5. maja.
"Sada imamo slučaj da je već sredina maja. Dešava se da kada je normalna godina, kada su zmije u pitanju, da imate taj prvi izlazak mužjaka iz perioda mirovanja zimskog, to moraju da prođu, pa onda imaju ritualne borbe, traženje ženki i sam proces parenja", dodaje Ajtić.
Ističe da je o period kada ljudi prijavljuju da su videli zmijsko klupko ili zmijski splet – to je njihov način parenja.
"Zmije nemaju ekstremitete, pa imaju neke druge modifikacije za parenje u prirodi, imaju posebne stimulacije ženki, posebne sitmulacije između mužjaka kada dođe do tih ritualnih borbi – sve to podstiče sam proces parenja", navodi Ajtić.
U Srbiji tri otrovne vrste zmija - kako ih prepoznati
Ukazao je da u Srbiji ima tri vrste otrovnih zmija od ukupno deset. Za poskoka i šarku svi znamo.
"Planinski šargan ili ursinijeva šarka – to je treća vrsta otrovne zmije koja živi na visokoplaninskim pašnjacima", kaže Ajtić.
Kada je reč o razlikovanju otvornih i neotrovnih zimja, poskok koji je najrasprostranjenija otrovna zmija u Srbiji, može se preoznati po svojoj romboidnoj šari koja svojim obodima podseća na lišće hrsta.
"Obično se i sreće u tim hrastovim, grabovim šumicama i šumarcima i nikad nije na nekom baš otvorenim staništu", dodaje.
Šarka kao vrsta, dodaje, ima izrazitu cik-cak šaru.
"Neke od najopasnijih otrovnica sveta uopšte nisu šarene, one su jednobojne. Kobre, mambe su uniformno obojene iako su jedne od najopasnih vrsta", navodi Ajtić.
Brze i pokretne su neotrovnice, otrovne zmije su trome
Ističe da neotrovne zmije mogu da budu dugačke i preko tri metra, dok otrovnice ne prelaze prosečnu dužinu od sedamdesetak centimetara.
Pored toga, neotrovne vrste su prilično trome, uopšte nisu brze.
"Šarka, poskok, planinski šargan su baš trome vrste i ako ih uhvatite za rep ne mogu da se popnu uz svoje telo i da vas dohvati", kaže on.
Ističe da su u preko 90 odsto slučajeva zmije koje sretnemo neotrovne, ali da može da se desi da ih pomešamo sa neotrovnim i da se uplašimo.
"One su izuzetno pokretne i brze i one su najčešće te koje nam pređu put i tu su na nekim mestima gde možemo da ih vidimo, a otvorne vrste imaju taj običaj da miruju – vi možete da prođete 10, 15 puta pored nje, a da i ne primetite, jer to je njen način da se odbrani od svojih predatora, ali i da čekaju svoj plen", ističe Ajtić.
Kako da se ponašamo kada sretnemo zmiju?
Na pitanje kako da se ponašamo kada se suretnemo sa zmijom, kaže da je prvo i osnovno pravilo da nema mesta panici.
"Ono što ljude obično interesuje šta ako se desi da me ujede otrovna zmija? Ne dešava se smrtni ishod tek tako, to je individualna stavr, svaki organizam deluje drugačije na otrov, ali ako ste u nekom normalnom kondicionom stanju i nemate neku pridruženu bolest nećete imati problema", navodi Ajtić.
Kaže da ako se desi ujed neotrovne zmije nema nikakvih problema i ne moramo ići ni kod lekara, ali da ako nismo sigurni koja je zmija u pitanju obavezno je posetiti lekara.
Kada je reč o čuvenom savetu da li treba lupati štapom i da li to zmije osete i razbeže se, kaže da to ne funkcioniše kod vrsta koje kod nas žive.
"Postoje vrste kao što su neke severnoameričke zvečarke koje su razvile jako dobar mehanizam da osete te vibracije podloge, jer su koevoluirale sa tim velikim biljojednim vrstama, te krupne životinje koje su se hranile tim vrstama da ne bi stale na njih, a druga modifikacije je bila zvečka na kraju repa koja daje infomarciju da su one tu i da ih zaobiđete", objašnjava.
Poručuje da ako zmija ima dovoljno prostora da pobegne ona će to svakako da uradi.
"Ako joj priđete rukom bezizlazna situacija probaće da vas ujede, ali to će uraditi bilo koja druga životinja. Kod otrovnih vrsta, postoji tzv. opominjući suvi ujed koji nije opasan u smislu da je ona ispustila otrov i da ćete imati problema", dodaje Ajtić.
Kada zmija ispušta otrov?
Ističe da je ispuštanje otrova kod njih voljna radnja i da ako proceni da joj nismo plen - onda ima suvi ujed. "Onda se ti slučajevi prate kod lekara da li ima nekih promena", dodaje.
Ističe da sve zmije imaju zube i to čak nekoliko nizova zuba.
"Zubi su kod svih vrsta povijeni unazad, jer nemaju ekstremitete i moraju da pridržavaju pen kojim se hrane", objašnjava Ajtić.
Ističe da neotrovne zmija davi plen kao neki udavi, jer nema otrova i čeka da se plen parališe.
"A kod neotrovne vrste zmija imamo nekoliko nizova zuba onda na mestu ujeda se to vidi, a kod otrovnih su to uvek dva ujeda koja se jasno vide. Kod većih primeraka je možda oko jednog centimetra razmaka između ta dva ujeda", navodi Ajtić.
Ističe da kod ujeda zmija uvek krene da curi limfa i sukrvica.
Kada je reč o pružanju prve pomoći, ističe da ako dođe do ujeda treba iscediti mesto ujeda, jer je otrov gusta, žućkasta tečnost i uputite se kod lekara.
(Espreso / RTS)