opa
BLIZAK ODNOS STVORILI NENADANO: Petar Strugar i Kalina Kovačević sa poslovnog prešli na PRIVATNA VIĐANJA!
Ima neka tajna veza!
Kalina i Petar poznaju se godinama, a tek nedavno dobili su priliku da podele scenu. Ako je verovati ovacijama, savršeno su se snašli
Za predstavu “Godine vrana”, koja je sredinom marta premijerno izvedena na sceni „Narodnog pozorištau, već sada možemo da kažemo da je kulturni događaj godine. Karte za četvoročasovnu dramu, koja broji ansambl od 58 umetnika, planu istog trenutka kada se nađu u prodaji, a ni poznanstvo sa glavnim akterima ne garantuje vam da ćete ući u salu, pošto je popunjen čak i prostor za stajanje. „Ljudi su željni teatra“, kažu Kalina Kovačević i Petar Strugar, ne krijući koliko im znače petnaestominutne ovacije koje ih redovno isprate posle izvođenja ovog komada.
Da li su uigranost sa scene preneli i na privatni plan ili je dugogodišnje prijateljstvo doprinelo uspehu zajedničkog rada?
Petar: Kalina i ja se dugo poznajemo, ali su “Godine vrana” naša prva saradnja. U međuvremenu dobili smo poziv da glumimo brata i sestru u predstavi “Rat i mir”, koja je u pripremi. Sve u svemu, od sredine decembra svakodnevno provodimo po pet sati na probama. Skoro da smo izgradili familijaran odnos.
Da bi glumci dobro funkcionisali na sceni, da li je neophodno da i privatno budu na istoj talasnoj dužini?
Petar: Mi smo profesionalci, u opisu posla nam je da se jedni drugima prilagođavamo. Međutim, ekipa u koju sam “upao” je vrhunska. To su ne samo odlični glumci, već i divni ljudi. Dosta vremena provodimo u radu, ali volimo i da zajedno popijemo kafu i u miru saberemo utiske.
Kalina: Najbolje ideje rađaju se u pozorišnom bifeu, gde glumci neobavezno ćaskaju o svemu. Profesionalci smo, kao što reče Petar, ali sve je mnogo lakše kada se dobro poznajete. Nije na odmet znati ako, recimo, kolegi “nije dan”, pa možemo da mu pomognemo.
Da li vas je Petar za ovih pet meseci ubedio da odete na hipodrom?
Kalina: Nema potrebe da me ubeđuje jer volim konje, ali trenutno nemam vremena za hobije. Divim se njegovoj istrajnosti da jednako uspešno brine o tim plemenitim životinjama i odgovara obavezama u pozorištu.
Petar: Ustajem u pet ujutru. Prvo odem da se pobrinem za konje, pa dođem na probu, a uveče sam ponovo na hipodromu. Ali, sve je u redu pošto moj dan traje 47 sati. (smeh)
Kalina, vaša uloga u predstavi “Godine vrana” praćena je komentarima da se vidi koliko ste nedostajali pozorišnom životu Srbije. Da li je i vama nedostajalo pozorište?
Kalina: Hvala na lepim rečima. Dve godine sam bila na porodiljskom odsustvu, ja sam od onih majki koje žele da se maksimalno posvete detetu. Kao svakoj ženi koja je navikla da radi, nedostajao mi je posao. Ipak, nisam žurila sa povratkom, već sam sačekala pravi trenutak. Tempo je bio naporan, ali vredelo je. Dokaz kvaliteta je i to što su “Godine vrana” pozvane na "Sterijino pozorje".
Pretpostavljamo da vas često pitaju možete li da napravite profesionalni otklon kada glumite sa majkom, govoreći reči koje je napisao vaš otac.
Petar: Ako mogu da se umešam, pod krovom nacionalnog teatra ima mesta samo za kulturu, nebitno je ko je kome roditelj.
Kalina: Istini za volju, Ljilja je Petru majka u predstavi.
Petar: Divna je majka, prava Hercegovka.
Ljiljana Blagojević je u jednoj emisiji gostovala sa starijom unukom Mionom. Iako se vidi da su vrlo bliske, devojčica je jasno stavila do znanja da nema želju da krene bakinim i maminim putem.
Kalina: Prilično je zrela za svoje godine, i ja već sada znam da joj se neću mešati u odabir profesije. Inače, protivnik sam da se deca pojavljuju u medijima, ali nisam htela da im uskratim zadovoljstvo zajedničkog snimanja. Ako ništa drugo, imaće lepu uspomenu.
Kalina, ko je pratio vaše ranije intervjue složiće se da ste odličan motivacioni govornik.
Kalina: Često mi kažu da širim pozitivnu energiju. Uvek sam bila vedrog duha, a snagu su mi donele godine i nedaće koje su me pratile. Situacije kroje čoveka. Danas nije moderno da kažeš da si visokoobrazovan, da znaš četiri jezika. Ljudima to zvuči čudno. Ali ja volim da radim na sebi, i tek ću.
U jednom intervjuu osvrnuli ste se i na činjenicu da su mnoge žene ubeđene kako će, dolaskom partnera u njihov život, rešiti sve probleme, a ukoliko ga nemaju, usamljene su i tužne.
Kalina: Od javnih ličnosti očekuje se da promovišu kulturu, ali i neke životne stvari. Stalno ponovljam da je najvažnije da žena bude obrazovana, jer je onda samostalna, odnosno nezavisna. Jeste borba, ali uz dobru organizaciju sve se može. Ne treba da očekujemo od drugih da nam ulepšaju dan, već da se sami za to pobrinemo. Ako se bavimo poslom i stvarima koje volimo i pomeramo od nas ono što nam ne prija, život će biti zanimljiviji i lakši.
Bonus video:
(Espreso/Hello)