ŠOKANTNO!
PRAZNI RAFOVI, VISOKE CENE I SVE VIŠE UGROŽENIH: Narodnim kuhinjama u ovoj EVROPSKOJ ZEMLJI ponestaje HRANE!
U narodne kuhinje dolaze nezaposleni, penzioneri, samohrane majke i očevi, izbeglice, a od sukoba u Ukrajini i izbeglice iz te zemlje
Prazni rafovi, visoke cene hrane i sve više ugroženih… Narodne kuhinje u Nemačkoj su traženije nego ikada ranije. Zalihe hrane su pri kraju, nema ni pomoći u novcu, a malo je i ljudi koji se dobrovoljno angažuju.
Red pred narodnom kuhinjom razvukao se do iza ugla. Od početka rata u Ukrajini on je posebno dugačak utorkom. To je u narodnoj kuhinji u Oberhauzenu "dan Ukrajine". Tog dana hranu dobijaju samo izbeglice iz te zemlje. Među njima se brzo pročulo da se u narodnoj kuhinji može dobiti hrana za simboličan iznos od dva evra. Tako se želelo da se izbegne da oni koji tu dolaze imaju osećaj da dobijaju milostinju.
- Na početku rata su za "dan Ukrajine" dolazile četiri porodice, a sada utorkom dolazi 400 do 500 ljudi. Po hranu sada dolazi dvostruko više ljudi nego pre rata - kaže za DW Silvija Vilershauzen, predsednica udruženja "Narodna kuhinja Oberhauzen".
Zamenik predsednice udruženja Fridhelm Bever dodaje da se povećava potražnja i kod drugih ljudi
- Porodice zapadaju u probleme jer nemaju dovoljno novca da pokriju sopstvene potrebe ili zato što su ljudi izgubili posao. Mnogi ne mogu izađu na kraj sa rastom cena - objašnjava on.
Inflacija je trenutno oko sedam idsto. Tako visok rast cena u Nemačkoj nije zabeležen već decenijama. Sve poskupljuje, a to posebno teško pogađa siromašne.
- Korona, izbeglice, inflacija… Sve to ovde utiče na naš rad - kaže Silvija
Volonteri koji pomažu u Narodnoj kuhinji u Oberhauzenu teško uspevaju da zbrinu sve te ljude. Nekada ih je bilo 108, a sada samo 70. Mnogi su odustali zbog korone i nisu se vratili, kaže Vilershauzen.
Zabrinutost zbog rasta cena
Ponedeljak je dan za sve. Tu su novinari DW zatekli i Maika. Rekao im je da ga tako zovu, svoje pravo ime ne želi da otkrije.
- Narodna kuhinja je za mene veoma, veoma važna. Drugačije ne bih uspeo da sastavim kraj s krajem - kaže ovaj 28-godišnji otac jednog deteta.
Nezaposlen je i već neko vreme dolazi po hranu za svoju porodicu.
- Kad vidim koliko rastu cene strah me je da uopšte nećemo moći s tim da izađemo na kraj. Struja će biti naročito skupa. Već sad moramo da doplaćujemo - kaže on.
Maik i svi oni drugi koji dolaze u narodnu kuhinju, su siromašni ljudi u bogatoj zemlji. Siromašan je onaj čiji je prihod manji od 60 odsto prosečne neto plate. U Nemačkoj je takvih oko 13 miliona. U narodne kuhinje dolaze nezaposleni, penzioneri, samohrane majke i očevi, izbeglice… A od sukoba u Ukrajini i izbeglice iz te zemlje.
U Nemačkoj ima oko 950 narodnih kuhinja. Onaj ko može da dokaže da je u nevolji, taj može u humanitarnim organizacijama da dobije hranu, odeću, higijenske potrepštine. Prvu narodnu kuhinju su u Berlinu pokrenule angažovane žene. Radi se o lokalnim udruženjima koje se finansiraju donacijama u novcu, hrani i drugim potrepštinama.
Od države ne dobijaju pomoć. Pomažu im i veliki trgovački lanci koji poklanjaju višak hrane ili hranu s malim estetskim greškama, koja bi inače završila u kanti za smeće.
Kriza narodnih kuhinja
Sistem narodnih kuhinja na granici je održivosti. Pre nekoliko dana na to je upozorio Johen Bril, predsednik saveza narodnih kuhinja "Tafel Dojčland".
- Situacija sa narodnim kuhinjama je teška kao nikad pre. Poneki volonteri rade bez pauze. Uz to je i sve manje hrane, a nema ni donacija u novcu. Zahtevam od države da se više zauzme za ljude koje ugrožava siromaštvo i da to ne bude prepušteno samo udruženjima volontera - kaže Bril.
Uprava narodne kuhinje u Oberhauzenu zadovoljna je zbog toga što se o teškoj situaciji u kojoj se nalaze sve više govori u javnosti. Istina, još nema nestašice hrane, ali malo je novca, a i personala, kaže Fridhelm Bever. I troškovi rastu. Porasla je recimo cena goriva za vozila kojima se hrana dovozi, a znatno je veća i cena struje za frižidere.
Ana Ivoninska kaže da joj je utorak najlepši dan u nedelji. Ta mlada majka je početkom marta sa svoje četvoro dece pobegla od rata iz Kijeva u Oberhauzen. Bez narodne kuhinje život u tuđini bio bi joj još teži.
Sa svojom najmlađom ćerkom Solomijom, koja ima samo četiri meseca, ona ide od štanda do štanda s hranom u prostorijama nekadašnje crkve "Svete porodice". U sredini je još uvek oltar. Ovog sunčanog majskog dana kroz šarene prozore crkve prodire svetlo. Ispod orgulja su volonteri uredili prostor za hlađenje hrane.
- Narodna kuhinja je za mene velika podrška - kaže Ivoninska i brzo odlazi s četiri kese do sledećeg štanda da ne bi nestalo svežih začina koje ona voli.
Među redovitim korisnicima narodne kuhinje, kako kaže Fridhelm Bever, nije bilo svađe niti zavisti zbog izbeglica iz Ukrajine. Samo retki su strahovali da će sada zbog izbeglica oni manje da dobijaju.
- Kada opet, nadam se uskoro, budem u Ukrajini, jedno će mi sigurno nedostajati, a to su simpatični volonteri i odlična ponuda u narodnoj kuhinji u Oberhauzenu - kaže Ana.
(Espreso)