VLADIMIR PUTIN BI MOGAO DA UPADNE U VELIKI PROBLEM: I to u BLISKOJ BUDUĆNOSTI!

Zapad je pogodio Rusiju nizom ekonomskih sankcija, uključujući obećanje koje su proteklog vikenda iznele nacije Grupe 7 da će smanjiti svoju zavisnost od ruske nafte. Ali jedna vrsta sankcija, iako je privukla je manje pažnje od drugih atraktivnijih kazni – poput zaplene jahti ruskih oligarha – mogla bi da našteti armiji predsednika Vladimira Putina i to u bliskoj budućnosti.

Takozvana “kontrola izvoza” brani kompanijama da šalju Rusiji ključne proizvode, poput poluprovodnika, sa ciljem postepenog izgladnjivanja njene ekonomije. Jedan od glavnih zvaničnika administracije američkog predsednika Džoa Bajdena izjavio je u ponedeljak da bi određena kontrola izvoza mogla da našteti Putinovoj vojsci u bliskoj budućnosti.

- Zbog kontrole izvoza koju smo već uveli dva glavna ruska proizvođača tenkova više ne posluju. Rusija danas ima daleko manje tenkova nego što je imala kad je krenula u invaziju i ne može da ih napravi više zbog akcije koju mi preduzimamo sa sankcijama – rekao je za “Jahu fajnens” zamenik američkog ministra finansija Voli Adejemo.

Bela kuća je rekla da kontrole izvoza imaju za posledicu neaktivnost dva velika proizvođača tenkova u Rusiji – “Korporaciju Uralvagonzavod” i “Čeljabinsku fabriku traktora” – usled nedostatka stranih komponenti. Posmatrači su takođe primetili manje tenkova nego inače na godišnjoj vojnoj paradi u Moskvi povodom Dana pobede 9. maja.

Ruski gubici

Slike ruskih tenkova uništenih američkim projektilima “džavelin” obodrile su Ukrajinu i njene saveznike. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine tvrdi da je Rusija od početka sukoba izgubila 26.000 vojnika i 1.170 tenkova.

Izgubila je i 2.808 borbenih oklopnih vozila i 519 artiljerijskih sistema, 87 PVO sistema, 199 aviona, 158 helikoptera, 94 krstareće rakete i 12 brodova, kako je prenela “Ukrajinska Pravda”.

Rusija je odgovorila na ovo, navodeći koliko su ukrajinskih vozila i letelica uništile njene snage od početka invazije. Kako je rekao portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov, ruske snage eliminisale su 163 ukrajinska borbena aviona, 124 helikoptera, 793 bespilotne letelice i 2.979 tenkova i ostalih oklopnih vozila od početka “specijalne vojne operacije” u Ukrajini. Konašenkov je dodao da su na listi i 351 višecevni raketni bacač, 1.440 terenskih artiljerijskih topova i minobacača, te 2.789 specijalnih vojnih motornih vozila, preneo je TASS.

Trenutnu situaciju u Ukrajini možete pratiti na na našem blogu.

Kijev takođe tvrdi da je ubijeno više od 25.000 ruskih vojnika, “Vašington post” piše da izveštaji otvorenog izvornog koda (open-source) potvrđuju da je Rusija izgubila preko 3.500 vozila (od čega više od 600 tenkova), 121 letelicu i devet plovila, uključujući glavni brod ruske Crnomorske flote, krstaricu “Moskvu”.

Ovo su najgori gubici koje je Rusija pretrpela od Drugog svetskog rata, ukazuje “Post”, dodajući da je Rusija platila “strašnu cenu za neznatne dobitke”.

Ukrajina sve jača

Institut za studije rata izvestio je u nedelju da “ruske snage 8. maja nisu načinile nikakav značajan napredak ni u kom pravcu”, te predvideo da će ukrajinske snage u oblasti Harkova verovatno uskoro da napreduju ka ruskoj granici.

A dok Rusija slabi, Ukrajina postaje sve jača i sada ima više tenkova nego na početku rata, bolju artiljeriju i više oružanih sistema raznih vrsta. Ruski moral je slab, dok je ukrajinski “skočio u nebesa”, piše ugledni američki list.

Viši savetnik Centra za strateške i međunarodne studije Mark Kansijan izjavio je da se američka vojna umešanost u ukrajinski rat “apsolutno” povećala od početka invazije.

Dok se Amerika na početku suzdržavala da samo potvrdi da je Ukrajini poslala prve projektile “stinger”, plašeći se eskalacije konflikta dok su ruske trupe išle ka Kijevu, poslednja dva meseca žestoki ukrajinski otpor praćen je pomoći koja je porasla na milijarde dolara vredne helikoptere, oklopna vozila, nove dronove i artiljeriju. Pentagon je ovlašćen da pošalje oko četiri milijarde dolara vrednu bezbednosnu pomoć Kijevu od početka rata, pri čemu je najveći deo došao tokom aprila. Sem toga, Pentagon je objavio da će američke trupe početi da obučavaju Ukrajince da rade sa opremom.

Cilj smanjiti Rusiji resurse

Bela kuća je u nedelju objavila dodatne kontrole izvoza na drvene proizvode, industrijske motore, buldozere i drugo kako bi se “Rusiji dodatno ograničio pristup artiklima i prihodima kojima bi mogla da podrži svoje vojne sposobnosti”, dok je Evropska unija krenula u tandemu sa novim kontroloma izvoza na proizvode poput hemikalija.

Jedan viši zvaničnik američke administracije rekao je tokom vikenda da su napori za kontrolu izvoza počeli vezano za specijalizovane proizvode poput mikročipova i da se sada “proširuju na industrijske prozvode” koji, kako misle, imaju “sličan efekat na Putinovu sposobnost da goni svoje ratne ambicije”.

Kako je Adejemo rekao “Jahu fajnensu” u ponedeljak, cilj je “smanjiti resurse Rusiji kako bi se osigurali da imaju manje resursa da bojuju svoj rat u Ukrajini”.

Propisi o administraciji izvoza (EAR), kako je navedeno u dokumentima američke vlade, primenjuju se ne samo na artikle proizvedene u Sjedinjenim Državama već i na “inostrane proizvode locirane van SAD” koji podležu EAR-u ako su “direktan proizvod” industrija “poput američke tehnologije, softvera ili proizvodnje”.

Do poteza u vezi kontrole izvoza došlo je u okviru novih akcija protiv Rusije objavljenih u nedelju, uključujući sankcije za ruske pojedince i firme i pokušaj država u G-7 da zaustave uvoz ruske nafte. Američko Ministarstvo trgovine takođe je u ponedeljak objavilo da će SAD privremeno suspendovati tarife na ukrajinski čelik na godinu dana.

Težak udar na rusku ekonomiju

Dok se ruska ekonomija nije srušila pod sankcijama, pretrpela je težak udar. Predviđa se da će se ruska ekonomija ove godine smanjiti za čak 10 odsto, a inflacija bi mogla da dosegne 23%. Šteta će se samo ubrzati kako se ruske proizvodne linije odsecaju od zapadnog uvoza, poput mikročipova.

“Vašington post” ukazuje da je Putin, umesto da zada udarac, ujedinio Zapad protiv Rusije a njegove akcije dovele su do naleta NATO vojnih aktivnosti u Istočnoj Evropi. Ukoliko se Finska i Švedska priključe alijansi, što deluje sve verovatnije, to će dovesti još više NATO trupa na ruski prag.

Putn je sada u strateškom glibu, samo mnogo gorem nego što su Amerikanci već prošli u neuspešnim ratovima Vijetnamu, Avganistanu i Iraku, zaključio je “Post”, dodajući da je najverovatniji ishod rata u Ukrajini još jedan zamrznuti konflikt.

( Espreso / Blic )