PATE OD MANJKA RADNIKA
KAFIĆI KRCATI, A NEMA KO DA VAS USLUŽI: Pronaći radnika je trenutno NEMOGUĆA MISIJA
Sunčani dani napunili su bašte prestoničkih kafića, ali i lokala širom Srbije
Turizam i ugostiteljstvo samo su jedne od grana koje poslednjih godina pate od manjka radnika. Samo tokom poslednje tri godine iz branše je izašlo najmanje 5.000 zaposlenih. Uoči letnje sezone, kada plaže u okolnim zemljama odvuku šankere, konobare, kuvare, spremačice i čistačice, ugostitelji strepe kako će im lokali uopšte raditi.
Sunčani dani napunili su bašte prestoničkih kafića, ali i lokala širom Srbije. Osoblja je, međutim, manje nego ikad, pišu Novosti.
- Veliki je problem sa radnom snagom - kaže Georgi Genov, predsednik Udruženja "Hores". - Samo od 2019. godine do sada otišlo je 5.000 ljudi iz branše. Mi ćemo imati taj problem sve dok ne uspemo da konobarima obezbedimo platu od 800 evra. I to zato što u Austriji mogu da zarade 1.600, u Italiji od 1.000 do 1.200, a u Nemačkoj od 1.600 do 1.800 evra.
Nije problem samo u kafićima. Radnike ne mogu da nađu ni hotelijeri. Najteže je naći kadar koji zna posao.
- Kada damo oglas, javi se dosta ljudi, ali teško možemo da odaberemo ono što nam treba - kaže direktor jedan direktor hotela sa Kopaonika.
- Podigli smo i cenu rada, ali verovatno idu u Crnu Goru i Hrvatsku i na kruzere. Ranije nam je bio problem da nađemo dobrog kuvara, ali ove godine kvalifikovanu radnu snagu imamo, ali smo teško dolazili do sobarica i čistačica. Nije nam jasno o čemu se radi, verovatno neće niko da radi te poslove. Letnja sezona će biti problem, jer su mnogi negde otišli da rade u inostranstvo.
Kako nam je rekao, očekuje se i da će deo radnika da se vrati nazad, jer u Nemačkoj ima viška i manja je potražnja.
Miroljub Aleksić, objašnjava da nije teško naći radnika, već je nemoguće.
- Ugostitelji međusobno vrbuju radnike, obećavajući im često nešto što i ne ispune - govori Aleksić.
Teško se dolazi i do berača
Sa sezonskim radnicima muku muče i poljoprivrednici. Malinari i kupinari već se pripremaju za predstojeću berbu.
- Više je faktora zašto imamo problem - kaže Dobrivoj Radović, predsednik Asocijacije malinara i kupinara Srbije. - Ima i nas proizvođača koji beračima obećamo nerealne dnevnice, a na kraju im ne isplatimo. Ima i loših uslova i neljudskog ponašanja, pa se ti radnici više ne vraćaju. S druge strane, neće mnogo ljudi da rade ovaj posao, iako su lane dnevnice bile od 3.000 do 4.000 dinara. Ima i mladih koji bi radije da leže nego rade. Mora se radnicima obezbediti tri obroka, pristojan smeštaj. Mi već četiri godine ne menjamo ekipu.
(Espreso / Blic)