Ma da li je moguće?
EVO ŠTA JE TAJNA NJIHOVE DUGOVEČNOSTI: U ovom ITALIJANSKOM gradiću živi najviše stogodišnjaka!
Postoji nekoliko mesta na svetu koja se nazivaju plavim zonama, iako nije naučni termin, ovaj izraz podrazumeva oblasti u kojima ljudi žive dugim, zdravim životom daleko iznad proseka.
U plave zone spadaju Barbadžija na ostrvu Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu, grad Loma Linda u Kaliforniji i poluostrvo Nikoja u Kostariki, a prema zvaničnim podacima, Molokijo, takođe, spada u takozvane plave zone.
Malo selo u južnom delu Italije, na mediteranskoj obali, broji tek oko dve hiljade stanovnike. Godine 2013. dospelo je na naslovne stranice mnogih svetskih medija. Razlog – u njemu živi možda najviše starih ljudi, starijih od 100 godina.
Tačnije, u kalabrijskom selu Molokijo živelo je tada čak petoro stogodišnjaka.
Kako navodi Forbs, u to vreme je počelo i istraživanje, koje je sproveo "National geographic".
Jedan od stanovnika Molokija, Salvatore Kruzo, koji je tada imao 106 godina, rekao je da je odrastao uglavnom na pasulju i smokvama, i da gotovo nikada nije jeo crveno meso.
- Pomalo, ali od svega.
U čemu je tajna?
Sada su sredstva EU i američki istraživači usmereni na to da istraže ovaj fenomen.
Jedna od hipoteza, jeste da je lišavanje koje su pretrpeli kao deca, budući da su imali malo hrane na raspolaganju i da su, praktično bili primorani da duže vreme poste, odigralo izuzetno značajnu ulogu u njihovoj dugovečnosti.
Planirano je kliničko ispitivanje, koje će obuhvatiti 500 ispitanika. Oni će biti podeljeni u dve grupe. Članovima jedne grupe će biti davana hrana koju jedu savremeni ljudi, a drugi će konzumirati namirnice uobičajene za stanovnike ovog sela i to u tačno određeno doba dana.
Osnovni cilj ovog istraživanja jeste da se utvrdi kakav uticaj ima ishrana na dugovečnost ljudi, ali i da li post ima uticaja. Jedna od ideja jeste da post pokreće biološke procese, koji mogu da utiču na dugovečnost ljudi, pomažući u procesu regeneracije ćelija i zaštiti od bolesti, koje se povezuju sa starenjem, kao što su recimo dijabetes i različita oboljenja srca.
Međutim, i dalje ostaje pitanje da li bi ljudi zaista želeli da promene svoje ponašanje i navike, čak i ako bi došli do saznanja o tome šta im može pomoći da žive duže.
(Espreso/Blic)