OVO JE NAJBOLJE KOLO U EVROPI: Ponos Ličana i Krajišnika, UNESKO ga je 1982. uvrstio u svetsku kulturnu baštinu

U životu Ličana kolo je igralo značajnu društvenu ulogu, mladi su se u kolu sastajali, upoznavali, a stariji bi se oko kola sakupljali i razgovarali o dnevnim događajima i problemima. U kolu u njegovom prvom, delu-šetnji mladić je govorio o ljubavi i dogovarao sastanak sa voljenom devojkom. Posebnu društvenu ulogu imala su tzv. biračka kola u kojima su se otvoreno pokazivale simpatije prema momku ili devojci.

U kolu se vršila i selekcija devojaka; gledalo se ne samo kako cura izgleda i koliko bogat nakit ima, nego i koliko dugo može da izdrži igrajući. U ličkom su se kolu devojke nadigravale na sajmovima i zborovima igrajući do iznemoglosti: koja zadnja ostane – najzdravija je.

Nekada davno kolo su mogle da igraju samo udavače, a ona koja uspe da do kraja odigra gluvo kolo dokazala je da je fizički potpuno zdrava i spremna za brak.

U Ličana je poznato gluvo kolo koje se igra bez instrumentalne pratnje. Jedno od najpoznatijih gluvih kola je đikac. Tokom igranja samo se čuje komanda kolovođe, zveckanje toka na čermama momaka, đendara na prsima devojaka i veoma naglašeni udarci stopala igrača. Kolo je dobilo ime po reči đikati, đisati ili đipnuti, što znači skočiti, skakati, visoko sa poskocima igrati, jer je to osobenost ovog kola.

Ovo kolo igra se i u drugim krajevima dinarskog kraja; na Kordunu se zove đikac, u Bukovici bukovačko kolo, a u Bosanskoj Krajini glamočko kolo. U kolu đikac akcenat nije na lepoti igranja, već na snazi momaka i devojaka.

Đikac je veoma živahno i energično kolo, a izvođači ga, uhvaćeni u krug licem u lice, držeći se čvrsto za ruke, sa polusavijenim telom i kolenima, sa raširenim nogama, izvode grubo, oštro i iz sve snage, da se zemlja trese, pod komandom kolovođe, koji svojim gromoglasnim komandama, određuje način i tempo igranja. U ovom kolu je posebno naglašeno udaranje nogama odnosno stopalima o podlogu, telo se oslanja na čitavo stopalo, (tabananje). Igra se slobodno, opušteno, bez čvrstih pravila (koreografije), sluša se i postupa po komandi kolovođe, prema prethodno taksativno navedenim komandama.

Na komandu “kreni kolo“ igrači kreću levom nogom u levu stranu, koračanjem i tabananjem tri puta, a četvrti iskorak desnom nogom prema centru kola (unutra), nakon toga opet tri koraka, pa tabananje u mestu, pa poskakivanje, pa tako naizmenično redom, s tim da se oštrina igre i tempo sve više pojačava i igrači poneseni igrom ne znaju da stanu, a prostor na kome se igra biva sve manji, pa dolazi do izvijanja kola. Tada kolovođa komandom “obrni kolo“, na trenutak razdvaja kolo i okreće ga u suprotnom smeru za 180 stepeni, tako da igrači dolaze u položaj da su okrenuti leđima jedni prema drugima odnosno prema centru kola. Na komandu kolovođe “povrati kolo“, igrači se ponovo vraćaju u prvobitan položaj licem u lice, i spajaju se ponovo u krug. Kada se kolo sve jače zahuktava i ubrzava, na komandu kolovođe “Kolo stoj!“ ili “Veli Kosta, da je kola dosta!“ kolo staje.

Poznata gluva kola su i vujaljka i zmije.

Vujaljka bi se igrala obično zimi na snegu, a osim poskakivanja izvodile bi se razne figure.

Kolo zvano zmije počinje lagano a zatim ide sve brže. Igrači se uhvate u otvoreno kolo, ruke su im prekrštene napred tako da im desna ruka ide preko leve ruke desnog igrača. Pretposlednji igrač drži poslednjeg svojom desnom rukom, a ovaj njega obema rukama oko vrata. Kolovođa vodi kolo sve življe oko zadnja dva igrača u želji da se zmija tako zamota da se poslednji igrači sruše.

Glamočko gluvo kolo je dva puta proglašavano za najbolje narodno kolo na evropskom kontinentu, UNESKO ga je 1982. uvrstio u svetsku kulturnu baštinu.

(Espreso / Opanak)