dan d
MOSKVA U ZNAKU SLOVA "Z", SVE OČI DANAS UPRTE U PUTINA! Moguća 3 SCENARIJA, svet STREPI da "RUSKI CAR" ne preseče
Na tribinama neće biti gostiju iz inostranstva, a iz Kremlja je to objašnjeno činjenicom da nije reč o jubilarnoj godišnjici
Cela Evropa danas obeležava Dan pobede nad nacističkom Nemačkom. U Moskvi će posebno biti obeležen ovaj dan tradicionalnom Paradom pobede.
Rusija će 77 godišnjicu pobede u Velikom otadžbinskom ratu, u kojem je tadašnji SSR izgubio 27 miliona ljudi, od kojih su 14 miliona bili civili, obeležiti danas tradicionalno centralnom vojnom paradom na Crvenom trgu, ali u specifičnim okolnostima zbog sukoba u Ukrajini koji traje duže od 70 dana.
Na tribinama neće biti gostiju iz inostranstva, a iz Kremlja je to objašnjeno činjenicom da nije reč o jubilarnoj godišnjici.
Međutim, i da je reč o jubileju, pitanje je koliko bi gostiju bilo, pošto se ovogodišnja Parada pobede održava u trenutku dok traje sukob u Ukrajini koji je Moskva počela 24. februara i naziva ga "specijalnom vojnom operacijom", čiji je cilj, kako je navedeno, "denacifikacija i demilitarizacja Ukrajine", kao i "zaštita stanovništva Donbasa", dok je većina zemalja Zapada rusku intervenciju osudila kao agresiju na Ukrajinu.
Sukob u Ukrajini traje već više od 70 dana i za sada niko ne može da kaže kako će se završiti.
Zato se ovogodišnja Parada pobede u Moskvi i obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina očekuju sa posebnom pažnjom.
U zapadnim medijima spekulacije o tome šta će se desiti 9. maja idu iz krajnosti u krajnost - od toga da je cilj Moskve da do Dana pobede okonča sukob u Ukrajini, pa do toga da će Putin tada proglasiti rat Ukrajini i objaviti opštu mobilizaciju.
Parade će biti održane i u 28 ruskih gradova i na njima će učestvovati oko 65.000 ljudi, 2.400 jedinica naoružanja i više od 460 letelica.
Crvenim trgom prodefilovaće 11.000 hiljada vojnika i 131 jedinica naoružanja, a iznad Moskve leteće 77 aviona i helikoptera
Parada 9. maja i vizuelno će biti u znaku dešavanja u Ukrajini, pa će tako osam aviona MiG-29 iznad Crvenog trga napraviti slovo Z, koje ruske snage u Ukrajini koriste kao znak raspoznavanja, a za Moskvu je postalo jedan od simbola podrške operaciji u Ukrajini.
Na generalnoj probi održanoj 7. maja avioni su tako leteli, a Crvenim trgom na vojnim vozilima prošla je i paradna četa koja učestvuje u operaciji u Ukrajini.
Za vreme S S SR-a Parada pobede održavana je samo na jubilarne godišnjice, a od 1995. godine održava se svake godine.
Defile vojske i naoružanja je uvek na Dan pobede 9. maja, izuzev 1945. godine, kada je održan 24. juna i 2020. godine, kada je parada zbog pandemije korona virusa sa 9. maja pomerena takođe na 24. jun.
Parada Crvene armije 24. juna 1945. je prva vojna parada održana u čast pobede S S SR-a nad nacističkom Nemačkom, a njen najupečatljiviji trenutak bio je kada su sovjetski vojnici bacili zarobljene nacističke zastave kod Mauzoleja na Crvenom trgu. Trajala je dva sata, a zbog kiše je otkazan prelet avijacije.
Himnu S S SR-a tada je izvelo 1.400 vojnih muzičara, a, prema podacima naučno-istraživačkog instituta Vojne akademije Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, na Paradi 1945. ucestvovalo je 12 maršala, 249 generala, 2.536 ostalih oficira i 31.116 narednika i vojnika.
Vojna parada samo je jedan od načina na koji Rusija stalno iskazuje poštovanje žrtvama palim u borbi protiv nacizma.
Koliki značaj Rusija pridaje Danu pobede pokazuje i činjenica da su ruski astronauti pre nekoliko dana prilikom izlaska sa Međunarodne svemirske stanice u otvorenom svemiru razvili Zastavu pobede.
Rusija je poslednjih godina, osim što je paradama slavila pobedu nad nacizmom i odavala počast žrtvama palim u toj borbi, na defileima na Crvenom trgu pokazivala i najnovije modele oružja.
Takođe, Putin u govorima na Crvenom trgu slao je političke poruke, pri tome uvek ističući da je najveći udeo u pobedi nad nacizmom imao sovjetski narod, da će Rusija štititi svoje nacionalne interese i da neće dozvoliti prekrajanje istorije.
Gatalo se u svim analitičkim centrima pa se iskristalizovalo nekoliko poruka koje se danas očekuju. Jedna je najava mobilizacije uz najavu opšteg rata Ukrajini.
"Proglašavanje mobilizacije učiniće ovaj rat krajnje nepopularnim. Je li to uopšte tehnički moguće? Što možete učiniti s mobilizovanom ljudima? Koji će se učesnici vojne jedinice moći nositi s njima? - izjavio je Pavel Luzin, ruski vojni stručnjak analizirajući taj scenario.
Spekuliralo se da bi Moskva mogla zaprijetiti oružjem masovnog uništenja, ali to već radi gotovo od početka agresije. Vilijam Burns, direktor CIA-e, u subotu je ponovio da, iako američke obaveštajne službe nisu videle "praktične dokaze" da Rusija planira da rasporedi taktičko nuklearno oružje, "ne možemo olako da prihvatimo tu mogućnost" s obzirom na rusko zveckanje oružjem.
Vanredno stanje?
Ugledna analitička kuća Teneo navodi da bi se "uz objavu rata i mobilizaciju moglo očekivati uvođenje vanrednog stanja u pojedinim regijama ili čak celoj Rusiji … U praksi, uvođenje vanrednog stanja dodatno bi učvrstilo političku moć u rukama predsednika i dalo vlastima široka ovlašćenja za ograničavanje ustavnih prava i reguliranje više aspekata političkog, društvenog i ličnog života." Teneo napominje da bi tako nešto bilo posledica najave mobilizacije.
Među realnijim se scenarijima ističe objava aneksije dosad zauzetih područja uključujući i obalu Azovskog mora pa i Mariupolj.
"Izmenama ruskog ustava iz 2020. godine zabranjeno je davanje ruskih teritorija, što znači da bi povratak tih teritorija putem pregovora postao nemoguć. Nakon aneksije, Moskva bi svaku vojnu pretnju tim regijama tretirala kao pretnju vlastitom teritorijom", tumači Teneo.
Ako se taj proces odvije, to i dalje ne podrazumeva završetak rata jer će Moskva hteti osigurati dovoljnu stratešku dubinu posebno kopnenog mosta prema Krimu. Ukrajina je osokoljena uspehom odbrane Kijeva i novim oružjem te ne kani tako jednostavno predati Putinu delove zemlje.
Tako se čini da će Dan pobede biti primarno propagandni prikaz navodne moći ruskih konvencionalnih snaga koje su pretrpele težak poraz u Ukrajini. Putin sigurno želi pokazati i deo nuklearnih kapaciteta i ta pretnja ostaje, kako kaže direktor Burns, najveća opasnost svetu sada.
(Espreso/Jutarnji list)