SADRŽI SVE I SVAŠTA U SEBI: Srbi jedu MESNI NAREZAK KAO LUDI, a kada pročitate sastav... NEĆE VAM BITI SVEJEDNO!

Volela su ga i deca u letnjim kampovima, omladina na radnim akcijama, bio je i školska užina. Starije generacije će se i danas setiti da su to bile prilike da se upoznaju s mesnim nareskom. Bio je to jedan od najprezrenijih, a istovremeno i najpopularnijih oblika industrijske hrane.

Mesni narezak je prerađevina smeštena u malu okruglastu konzervu, sadržala je ostatke goveđeg, svinjskog, pilećeg i, ređe, ćurećeg mesa, dobro začinjene i "oplemenjene” pojačivačima ukusa, emulgatorima…

Nutricionisti su i tada upozoravali da je ovo veoma nezdrava hrana, sa dosta soli i hemikalija, proizvođači su tvrdili da mesni narezak nije ništa gori od ostalih mesnih prerađevina, a potrošači su se delili na one koji ga obožavaju i one koji ga ne bi okusili pa makar skapavali od gladi.

Istraživanja su pokazala da se i danas na području bivše Jugoslavije mesni narezak najviše kupuje u letnim mjesecima, zato što je zgodan za izlete i putovanja, što ljude mrzi da kuvaju po vrućini, i što se tad obavlja najveći broj građevinskih i poljoprivrednih radova – a „fizikalci” su dokazano najveći potrošači ovog proizvoda.

Takođe je utvrđeno da je mesni narezak redovno na jelovniku više od trećine stanovništva; da ga radije jedu muškarci nego žene, da su najpopularnija pakovanja od 100 i 150 grama, dok najslabije idu ona od pola kilograma.

U Hrvatskoj i Srbiji najtraženiji su naresci od svinjskog mesa (iznad 53,6 odsto), a u BiH od govedine i piletine.

Zanimljivo je da domaća mesna industrija, odnosno firme koje proizvode mesni narezak, poslednjih godina beleže rast izvoza ovog proizvoda na svetsko, a posebno na tržište Evropske unije.

Objašnjenje je možda u novom gastronomskom trendu, koji su zapazili i svetski mediji, da se i u elitnim restoranima koriste jela sa mesnim nareskom. Kako je nedavno objavio „Tajm magazin”, ova namirnica, nekadašnje „jelo za siromašne”, sad se nudi i bogatoj, probirljivoj klijenteli poznatih njujorških lokala.

Naravno, ne nudi se onako jednostavno istreseno na tanjir iz konzerve. Dodaju se tu fini začini i prelivi, dinsta u sosu, meša sa povrćem i žitaricama…

Mesni narezak se prvo proširio po Aziji – lokalno stanovništvo ga je brzo prihvatilo i uklopilo u nacionalnu kuhinju tamo odakle su se povukli američki vojnici, a ostale neke njihove navike.

Korejci su ga počeli jesti sa kimčijem (kiselim kupusom) i pirinčom, stanovnici pacifičkih ostrva ga prže sa jajima ili povrćem (tako je nastao sad već tradicionalni „musubi”), dodaju ga u salatu, uvijaju ga umesto ribe u rolnice od algi („kimbap”) ili mešaju sa prženim pirinčom.

Ravi Kapur, šef kuhinje čuvenog „Liholiho” jaht kluba u San Francisku, priznaje da je kao dete često i sa zadovoljstvom kod kuće jeo mesni narezak, i nije znao koliko je on „na lošem glasu” sve dok nije napustio rodni grad na Havajima. Odskora je rešio da ga postavi na svoj meni.

– Nije to najomiljenije, a ni najvažnije jelo koje nudim, ali, eto, poželeo sam da ga ipak imam u ponudi, da me podseća na dom i detinjstvo”, rekao je Kapur novinaru "Tajma”.

(Espreso/Krstarica)