MAĐARSKA ŽELI DEO UKRAJINE?
ORBAN ŽELI DEO UKRAJINE? Bacio oko na ključan REGION
Bivši potpredsednik poljske vlade Roman Girtič je još u martu sugerisao da Putin ima tajni plan da uvuče Mađare
Ukrajinsko-mađarski odnosi su već loši mesecima unazad, a sada je sve dodatno eskaliralo kada su ukrajinski zvaničnici izneli tvrdnju da je ruski predsednik Vladimir Putin dojavio mađarskom premijeru Viktoru Orbanu detalje svoje invazije na susednu zemlju, a čak mu je i ponudio parče ukrajinske teritorije.
Oleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta bezbednosti i odbrane otvoreno je u televizijskom intervjuu rekao da je Putin unapred obavestio mađarsku vladu da se sprema invazija na Ukrajinu. Budimpešta je, dodaje, o tome ćutala, nadajući se da prigrabiti za sebe region na koji je odavno bacila oko.
- Putin je unapred upozorio da će napasti našu zemlju. Iz nekog razloga mislili su da bi mogli da dobiju deo naše zemlje. To se nikada neće dogoditi. Videćemo posledice za tu zemlju nakon rata - kazao je Danilov.
Bivši potpredsednik poljske vlade Roman Girtič je još u martu sugerisao da Putin ima tajni plan da uvuče Mađare, pa čak i Poljake u rat protiv Ukrajine, i zauzvrat Orbanu da Zakarpatje.
Brzo je stigao odgovor iz Budimpešte.
- Naša odluka je jasna: nećemo isporučivati oružje ratu u Ukrajini. Mađarski narod je o tom pitanju sasvim jasno odlučio 3. aprila na dan izbora. Razumemo da ukrajinska vlada nije zadovoljna ovom odlukom, ali nju nećemo menjati čak i ako se svakim danom izmišlja sve više grubih laži i gluposti - rekao je sekretar ministarstva spoljnih poslova Tomaš Mencer.
Podsetimo, Orban je osudio napad Rusije na Ukrajinu, ali je izbegao lične kritike na račun Putina. On je takođe zabranio isporuku oružja Ukrajini preko teritorije Mađarske, za razliku od drugih NATO članica koje se graniče sa Ukrajinom i snažno se protivi sankcijama ruskoj energetici.
Iako za tvrdnje ukrajinskih i poljskih zvaničnika nisu izneti nikakvi dokazi, poznata je Orbanova navika da u svakoj zgodnoj prilici praktikuje "velikomađarsku geografiju" i ispoljava pretenzij na sadašje teritorije Slovenije, Hrvatske, Srbije i Rumunije.
A samo Zakarpatje je već deceniju unazad u središtu tenzija između Budimpešte i Kijeva.
Zakarpatje
Između 150.000 i 200.000 Mađara živi u Ukrajini, od kojih skoro svi u Zakarpatju. Oni predstavljaju jaku manjinu (oko 13 odsto) te ukrajinske oblasti koja se graniči sa Rumunijom, Mađarskom i Slovačkom.
Region je bio deo Austrougarske monarhije pre Prvog svetskog rata. U narednim decenijama kontrola nad tom teritorijom je prelazila između kratkotrajne nezavisne Ukrajine, zatim Čehoslovačke i na kraju Mađarske, koja je napala i anektirala veći deo teritorije šest meseci pre Drugog svetskog rata.
Posle rata, pripojen je Sovjetskom Savezu i postalo deo Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike.
Кijev, koji je od 2014. umešan u sukob sa proruskim separatistima na istoku Ukrajine, strahovao je od sličnog scenarija u Zakarpatju.
Budimpešta i Kijev su se više puta sukobljavali oko, kako Mađarska kaže, ograničavanja prava etničkih Mađara da koriste svoj maternji jezik u Ukrajini. Te žalbe uglavnom su povezane sa zakonom iz 2017. kojim se ograničava upotreba manjinskih jezika u ukrajinskim školama.
Dve godine kasnije, poslanici su zacementirali ukrajinski kao primarni jezik zemlje. Tim zakonom je je srednjim školama u kojima je nastava bila na ruskom i drugim jezicima manjina naloženo da pređu na ukrajinski jezik.
Mera je usvojena posle protestnog pokreta Majdan 2014. kojim je sa vlasti svrgnut proruski predsednik i koji je doveo do ruskog zauzimanja Krima.
Tenzije su takođe izbile oko legalnosti sticanja dvojnog mađarskog državljanstva u Ukrajini. U gradu Berehove na zapadu Ukrajine se 2018. pojavio video snimak na kojem se navodno vidi kako etnički Mađari dobijaju mađarski pasoš od lokalnog konzulata.
Dodatno ulje na vatru dolila je objava spiska oko 300 imena ukrajinskih Mađara, koju je na svojim internet stranicama objavila ukrajinska paravojna nacionalistička grupa "Mirotvorci". Lista, koja je po svemu podsećala na poternicu, izazvala je strah među mađarskom manjinom u Zakarpatju zato što su 'Mirotvorci' odranije bili poznati po svojim metodama zastrašivanja.
Nakon što je zabeleženo nekoliko ubistava imena sa tog spiska, Mađarska je pozvala ukrajinskog ambasadora u Budimpešti da uloži žalbu. Posle tog incidenta zemlje su međusobno proterale konzule.
Nakon perioda napetosti, Mađarska i Ukrajina su počele da se vraćaju u normalne odnose pre pandemije. Ali prošlog oktobra, Кijev je optužio Budimpeštu da se "meša u njegove unutrašnje stvari” nakon podrške promađarskim kandidatima na lokalnim izborima u Ukrajini.
(Espreso/Blic.rs)