DOK RUSIJA RATUJE, OVE 2 DRŽAVE SE KONAČNO MIRE: Napokon ima nade da se OKONČA sukob između VEČNO zaraćenih sila?

Posmatrači se nadaju da je u neposrednoj blizini Rusije započeo proces koji je pokrenuo napad na Ukrajinu, koji bi, nadaju se posmatrači, konačno mogao da donese mir između večno zaraćenih Jemena i Azerbejdžana.

Dve vlade su poslednjih mesec dana najavljivale mogućnost sklapanja mirovnog sporazuma kojim bi se okončale tenzije koje traju od kasnih osamdesetih godina prošlog veka, a koje su dovele do dva rata.

Istovremeno, Jermenija pokušava da normalizuje odnose sa Turskom, saveznicom Azerbejdžanaca, sa kojom deli granicu koja je potpuno zatvorena. Ali nacionalistička opozicija u Jermeniji nada se da će pregovori propasti.

Sukob 1980-ih

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana počeo je 1980-ih kada su obe republike bile deo Sovjetskog Saveza. Izbio je zbog regiona Nagorno-Karabah, koji se nalazi u Azerbejdžanu, ali je naseljen Jermenima koji su na njega polagali pravo. Posle raspada SSSR-a izbio je rat u kome su Jermeni osvojili ceo Karabah, zajedno sa nekim drugim okolnim oblastima u Azerbejdžanu. Ali Azerbejdžanci su čekali svoju šansu, jačajući ekonomski i vojno, i u jesen 2020. godine, u šestonedeljnom ratu, povratili su veliki deo Karabaha. Rat je bio krvav, poginulo je 6.500 ljudi. Mir je pomogla Rusija, koja je poslala 2.000 vojnika u region da očuvaju mir.

Jermenija i dalje kontroliše deo teritorije Karabaha, uključujući prestonicu regiona Stepanakert. Za obe zemlje, pitanje Karabaha je ključno pitanje politike i nacionalnih interesa. Jermenska premijerka Nikol Pašinjan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev sada pokušavaju da postignu mirovni sporazum, uz posredovanje Evropske unije. Na razgovore je uticao i angažman Moskve u Ukrajini, što je, ocenjuju posmatrači, dodatno otežalo Azerbejdžan.

Rusija je saveznik Jerevana, ali ima dobre odnose i sa Bakuom. Početkom aprila, Pašinjan i Alijev su se sastali u Briselu sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i dogovorili da otpočnu proces definisanja granice između dve zemlje.

Kao odgovor, Baku je najavio plan koji uključuje zahtev da dve zemlje priznaju jedna drugoj teritorijalni integritet na celoj svojoj teritoriji, što uključuje i suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno-Karabahom.

Pašinjan je javno rekao da su mu ovi zahtevi u principu prihvatljivi, na šta je jermenska nacionalistička opozicija poludela i pokrenula velike proteste tokom kojih je Pašinjana nazvala izdajnikom. Nekoliko hiljada ljudi izašlo je u nedelju na ulice Jerevana, a više od dve stotine onih koji su blokirali puteve je uhapšeno. Protesti se održavaju svakog dana, kao i juče.

Neki analitičari smatraju da se jermenska vlada plaši rastućeg, većeg i bogatijeg Azerbejdžana. Pašinjan ističe da međunarodna zajednica od njega traži ustupke po pitanju Karabaha, ali da neće donositi odluke bez konsultacija sa Jermenima u samom Karabahu.

Ključna granica sa Turskom

Paralelno sa ovim razgovorima, Jermenija pokušava da normalizuje odnose sa Turskom, saveznicom Azerbejdžana.

Turska je zatvorila granicu sa Jermenijom 1993. jer je ta zemlja okupirala teritoriju Azerbejdžana, ali su odnosi bili dodatno otežani odbijanjem Ankare da prizna genocid nad Jermenima u Otomanskom carstvu u Prvom svetskom ratu. Dve zemlje su ove nedelje ponovile da rade na normalizaciji odnosa.

– Jedan od glavnih interesa Pašinjana tokom pregovora sa Azerbejdžanom je otvaranje granice sa Turskom, jer na ovaj način trpi veliku ekonomsku štetu. Trudi se da se ponaša realno. Ali jermenski lideri moraju biti oprezni da li imaju podršku za bilo koju od svojih nepopularnih odluka. Na primer, 1998. godine tadašnji predsednik Levon Ter-Petrosjan morao je da podnese ostavku nakon protesta zbog ustupaka na koje je pristao u pregovorima sa Azerbejdžanom. Treba naglasiti da su se lideri Jermenije i Azerbejdžana sastajali decenijama, nešto dogovarali na sastanku, a onda ti dogovori nikada neće zaživeti. Rusija je, pak, zainteresovana da ostane vojno prisutna u regionu, što je pokušala da postigne devedesetih godina, kako bi zadržala svoj uticaj i potisnula Tursku na tom prostoru – kaže Davor Boban, profesor Fakulteta političkih Nauka u Zagrebu.za postsovjetski prostor.

Bonus video:

(Espreso/Večernji list)