EKONOMSKO STANJE
EVRO JE 117,6 DINARA, A DOLAR SKORO 112: Svakog dana neizvesna situacija, kako ova kretanja kursa utiču na Srbiju?
Pomeranje kursa, ne samo evra prema dinaru već generalno, utiče na odluke centralnih banaka povodom referentnih kamatnih stopa
Ekonomska neizvesnost koja lebdi u vazduhu, a za čiji nastanak su odgovorne prvo dve godine pandemije, energetska kriza pa onda i, kao šlag na torti, izbijanje rata u Ukrajini, sa sobom povlači niz pitanja. Među njima dva pitanja su ključna i oba se tiču kursa dinara (konkretno kursa prema dolaru i evru koji su sve bliži jedan drugom). Jedno koje se tiče makroekonomskih prilika u Srbiji, i drugo koje se tiče mikroekonomskih prilika, tj. nas samih i šta može da se desi sa našim štednjama, kreditima i sl.
Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, je u nedavnom gostovanju u domaćim medijima istakla da iako su se sada tri krize spojile u jednu, Srbija je uspela da održi relativnu stabilnost kursa i dodala da je u martu na odbranu dinara potrošeno milijardu i 160 miliona evra. Ona je tom prilikom istakla i da nije lako predvideti šta će se dalje dešavati, da se uvezena inflacija oseća, ali da NBS garantuje stabilnost te ne savetuje građanima prekomerno kupovanje deviza, konkretno evra.
Ipak ekonomisti već duže vremena tvrde, i to na globalnom nivou, da je došao kraj periodu jeftinog novca. Sa jedne strane ovo neznatno pomeranje kursa uticaće pre svega na uvoznike i izvoznike u maloj meri za sada, ali da dalje kretanje u ovom pravcu može da utiče na stanovništvo, pogotovo na one koji su odabrali kredite sa promenljivim kamatnim stopama.
Kurs evra stabilan duže vreme
Kako za "Blic" priča profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodrag Savić u Srbiji je kurs stabilan već duže vreme.
- Država brani kurs ili kupujući ili prodavajući devize, i cilj je da se održi stabilan kurs. Mi pamtimo ne tako davno šta se dešavalo, te se za stabilan kurs slobodno može reći da je jedan stabilizirajući faktor za celu ekonomiju. Ipak, to održavanje ima i cenu i posledice, objašnjava Savić.
On ističe da se kupoprodajom na međunarodnom tržištu neupitno utiče na domaću ekonomiju.
- Kada drugi kursevi rastu, kada imamo inflaciju, a kada je kurs kod nas stabilan to je situacija koja ne pogoduje izvoznicima, ali pogoduje uvoznicima. Dok izvoznici trpe gubitike od promene kursa, pogotovo sada kada rastu cene svih ostalih inputa, uvoznicima roba dođe jeftinija, i to potencijalno može da bude problem u budućnosti, priča Savić.
Krediti i štednja
Pomeranje kursa, ne samo evra prema dinaru već generalno, utiče na odluke centralnih banaka povodom referentnih kamatnih stopa, objašnjava ekonomista pomerajući fokus na priču o kreditima i štednji kao ključnim tačkama kada pričamo o kursu dinara.
- Oni građani koji su uzeli dinarske kredite sa fiksnom kamaton nisu i ne mogu da budu u problemu, čak nisu ni u problemu u slučaju da na dinarski kredit uzmu promenljivu kamatu, objašnjava Savić dodajući da je ipak jako malo dinarskih kredita, kao i kredita sa fiksnom kamatnom stopom.
- Pre nešto više od mesec dana, Euribor je imao negativnu vrednost (krediti se obračunavaju tako što se saberu Euribor i kamatna marža), i kamate su bile na istorijskom minimumu. Sada su SAD uveliko pomerile kamate za 0,25 odsto, a ECB će da bi sačuvala sopstvenu konkurentnost, i sprečila da investitori pobegnu u Ameriku, morati isto da uradi. Time su na udaru direktno promenljive kamatne stope. Ljudi misle da je 2 odsto malo, to nije malo, navodi Savić uz komentar da je Euribor ranije išao i do 8,5 odsto.
Na najvećem udaru, kaže ekonomista, biće ljudi koji su uzimali dugoročne kredite sa promenljivim kamatama.
- Za sada pomeranje kursa, podizanje kamata i sl. nije dramatično. Nažalost, možemo samo da očekujemo da će biti gore. Kako će se kretati kamate je jako teško prognozirati. Ali, trenutna situacija se neće skoro završiti, pogotovo ne sankcije.
Osvrćući se na jačanje dolara na svetskim tržištima, pa i kod nas, ekonomista ističe je trenutno jačanje američke valute tu zato što tamošnja privreda nije pogođena ni sankcijama Rusiji ni preteranim udarima energetske krize, te je veća tražnja za valutom.
- Većina građana ima smešno niske štednje u dolarima, tek nekoliko stotina dolara. Ta pomeranja od dinar, dva ni najsiromašnijima ne znači. Ljudi me pitaju šta da kupim, ali na tako male iznose je bukvalno svejedno, dodaje Savić.
On kaže da ako je cilj obezbediti stabilnost i sigurnost na dugi rok, i to za veliku količinu novca tj. kapitala, najstabilnija valuta za štednju i ulaganje je švajcarski franak.
(Espreso / Blic)