Alkohol, Foto: Profimedia

oprez

EVO ŠTA 1 ČAŠA ALKOHOLA RADI MOZGU: Niste ni SVESNI DO ČEGA MOŽE DA DOVEDE

"Postaje gore što više pijete“, rekao je u izjavi prvi autor Remi Daviet, docent marketinga na Poslovnoj školi Viskonsin na Univerzitetu Viskonsin-Medison

Objavljeno: 28.04.2022. 20:05h

Pola litra piva ili prosečna čaša vina dnevno može početi da smanjuje ukupni volumen mozga, pokazalo je novo istraživanje, a šteta se pogoršava kako se broj dnevnih pića povećava.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

U proseku, ljudi od 50 godina koji su pili oko pola litra piva ili čašu vina od dnevno u poslednjem mesecu imali su mozak koji je izgledao dve godine stariji od onih koji su popili samo polovinu količine piva, prema studiji koja je objavljena u časopisu Nature.

U mozgovima ljudi tog uzrasta koji su rekli da piju tri jedinice alkohola dnevno, došlo je do smanjenja i bele i sive materije što je izgledalo kao da su dodali 3,5 godine svom mozgu, piše CNN.

Jedna alkoholna jedinica je 10 miligrama ili osam grama čistog alkohola. To znači da je 25 miligrama ili jedna doza likera jedna jedinica; konzerva piva ili jabukovače od 16 unci je dve jedinice; a standardna čaša vina od šest unci (175 miligrama) je dve jedinice.

foto: Profimedia

Mozak onih koji ne piju i koji su počeli da konzumiraju u proseku jednu jedinicu alkohola dnevno pokazao je starenje od pola godine, prema studiji.

Poređenja radi, ispijanje četiri jedinice alkohola dnevno ostarilo je mozak osobe za više od 10 godina.

„Nije linearno. Postaje gore što više pijete“, rekao je u izjavi prvi autor Remi Daviet, docent marketinga na Poslovnoj školi Viskonsin na Univerzitetu Viskonsin-Medison.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

„Problem u ovoj studiji je to što oni imaju samo informacije o navikama ljudi da konzumiraju piće tokom godinu dana pre snimanja mozga“, rekla je istraživač alkohola Emanuela Gakidou, profesorka zdravstvenih metričkih nauka na Univerzitetu u Vašingtonu.

Ona je dodala i to da misli da je ovo glavno ograničenje studije jer je „kumulativna konzumacija alkohola tokom celog života povezana sa mozgom, a ne samo sa nivoom konzumiranja neposredno pre snimanja mozga“.

Takođe je dodala da je „odnos između alkohola i zdravlja složen, a naše razumevanje tog odnosa se vremenom razvija.

Gakidou kaže da na osnovu ove studije, ne bi izvodila nikakve definitivne zaključke, ali bi rekla da su autori identifikovali oblasti za dalja istraživanja.

(Espreso / Krstarica / CNN)