oboljenje
DR RADLOVIĆ OTKRIVA KOJI JE ZNAK "NOVOG HEPATITISA" KOD DECE: Evo da li je stigao u Srbiju
Dovodi se u vezu i sa postkovidom, a u Srbiji, prema rečima pedijatara, još nije zabeležen nijedan slučaj ovog misterioznog oboljenja.
Najvažnije je da deca redovno i dobro sapunom peru ruke i da ne jedu van kuće, poručuje u razgovoru prof. dr Nedeljko Radlović, dečiji gastroenterolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, reagujući na informacije koje nam dolaze iz Zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, o opasnoj bolesti još nepoznatog uzroka, od koje oboljevaju deca.
Prema poslednjim rezultatima reč je o adenovirusu, serotip 41, koji se prenosi kapljično i direktnim kontaktom. U pitanju je bolest koja izaziva upalu tkiva jetre, a dijagnostikuje se kao novi oblik hepatitisa, koji napada dečiji organizam. Dovodi se u vezu i sa postkovidom, a u Srbiji, prema rečima pedijatara, još nije zabeležen nijedan slučaj ovog misterioznog oboljenja.
„Jetra je organ sa najvećim brojem funkcija u našem telu, a kad dođe do zapaljenja jetre, bilo da je uzrokovano virusnom infekcijom ili toksinima, osnovni simptom, posebno kod dece, je nagli gubitak apetita i malaksalost. Takođe, kod najmlađih pacijenata vrlo brzo se javlja povišena temperatura, a to su sve prvi simptomi. Kod dece starije od sedam godina, javljaju se i bolovi u zglobovima, ali kako bolest napreduje, ako se na vreme ne jave lekaru, mokraća postaje tamnija, a stolica svetlija, pa roditelji na to treba da obrate pažnju. Ako se pojavi anikterična forma hepatitisa, bez žutice, dolazi samo do žutila beonjača. Tako se prepoznaje bolest. Naravno simptomi su sve teži i ozbiljniji, ako se ne reaguje na vreme, pa kasnije može doći i do bolova pod desnim rebarnim lukom, nakon čega jetra počinje da otiče i da otkazuje“, objašnjava prof. dr Radlović, supspecijalista dečiji gastroenterohepatolog.
Prema rečima lekara sa dečijih klinika, u Srbiji još nema slučajeva ovog oblika hepatitisa kod najmlađih.
„Ne treba dizati paniku, ali treba biti u pripravnosti i obraćati pažnju na moguće simptome, a najverovatnije da je u pitanju virusna infekcija, odnosno adenovirus. Od 2020. borimo se i sa koronavirusom, a sada i sa postkovid sindromom, koji je vrlo neuobičajen, nepredvidiv i opasan“ kaže doktor.
Jedna od najvažnijih prevencija je higijena ruku.
"Da deca peru ruke što češće i da izbegavaju da jedu van kuće. To je zlatno pravilo. Roditelji moraju decu da opominju da dobro sapunom peru ruke i da ne jedu ništa izvan svog doma. Ako je ovde reč o infekciji, koja je kao hepatitis A, odnosno zarazna žutica, kako se u narodu zove, se prenosi preko hrane i direktnim kontaktom sa zaraženim, a najugroženija su deca sa hroničnim oboljenjima. Od hepatitisa B smo na sreću svi zaštićeni vakcinom, koja je vrlo stabilna. Međutim, virus hepatitisa E, za koji nemamo vakcinu može biti opasan, a prenosi se uglavnom preko krvi. Deca, ali i odrasli mogu se zaraziti kod stomatologa i kod lekara gde nisu sterilni instrumenti, igle, špricevi. Kod adolescenata i odraslih, prenosi se i seksualnim putem“, objašnjava profesor Radlović.
Podsetimo, ovo misteriozno oboljenje jetre kod dece, prvo je otkriveno u Velikoj Britaniji, a zatim se proširilo na Evropu i SAD. Uobičajeni virusi koji uzrokuju zarazni hepatitis nisu međutim primećeni kod ovih slučajeva, pa naučnici i lekari razmatraju i druge moguće izvore, uključujući kovid-19.
Profesor Radlović takođe ne isključuje mogućnost da je novi oblik bolesti jetre posledica koronavirusa.
„Kovid je monstruozna bolest, koja se ponaša potpuno suprotno od svih ostalih virusa koje znamo do sada i moguće je da je ovo novo oboljenje jedna od posledica. Tokom korone mnogo antibiotika je prepisivano obolelima, među njima su i deca, čiji je organizam slab. Masovno su pedijatri, često i pod nagovorom roditelja, davali amoksicilin i hemomicin, koji oslabe crevnu floru i svedu joj funkciju na 25 odsto, a potrebno je nekad i godinu dana da se ona oporavi. Niko o tome ne razmišlja, kakve posledice slede. Ako kod deteta postoje i genetske predispozicije može doći do teškog oštećenja jetre, da je u nekom momentu neophodna i transplantacija, kako bi dete preživelo“ upozorava prof. dr Radlović, koji je i predsednik Pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva.
Zdravstveni zvaničnici u Velikoj Britaniji objavili su nedavno nove detalje u istrazi o neobičnoj seriji slučajeva hepatitisa kod dece, koji ukazuju i na moguću vezu sa porodicom adenovirusa. Ovi slučajevi hepatitisa se pojavljuju od kako je širenje adenovirusa eskaliralo poslednjih meseci, zajedno sa drugim uobičajenim virusima, koji su se povećali sa ukidanjem mera prevencije kovida-19, zbog čega su deca bila uglavnom na međusobnom odstojanju.
Krajem prošle nedelje Svetska zdravstvena organizacija saopštila da je najmanje 169 slučajeva akutnog hepatitisa kod dece identifikovano u 11 zemalja, uključujući najmanje 17 transplantacija jetre i jedan smrtni ishod.
(Espreso/NovaS)