DA LI VAM JE DRAŽI MIR ILI KLIMA-UREĐAJI? Italija "STEŽE KAIŠ" zbog RUSKOG GASA, građani OČAJNI

Sa 207 glasova za i 38 protiv, Italijanski senat je usvojio Dekret o računima koji se sastoji od hitnih mera ne bi li se smanjili troškovi za električnu energiju i prirodni gas.

Od 1. maja će važiti nove mere o klimatizaciji i grejanju u javnim ustanovama.

Zaposleni u javnom sektoru se spremaju za vruće leto i hladniju zimu ne bi li se na taj način uštedela energija i doprinelo manjem trošenju energenata s obzirom na to da Evropa, uključujući i Italiju, pokušava na sve načine da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa.

Od 1. maja klime u kancelarijama u javnom sektoru neće moći da budu uključene na manje od 25 stepeni, a zimi će biti dozvoljen maksimalno 21 stepen. Ta odluka stupa na snagu 1. maja i trajaće do 31. marta 2023.

Iz dekreta su isključene bolnice, starački domovi, instituti za lečenja bolesti zavisnosti i slične ustanove. Ali ko će kontrolisati poštovanje ovog dekreta? Za sada će to biti inspektori koji će nenajavljeno dolaziti u javne ustanove. Kazne za one koji ne poštuju dekret biće od 500 do 3.000 evra.

Mnoge italijanske opštine su odlučile da pogase i svetla na spomenicima i javnim ustanovama.

Mir ili klima-uređaji

Premijer Mario Dragi je u obraćanju Senatu pre nekoliko dana, odgovarajući na pitanja o rusko-ukrajinskom sukobu, kao i o zavisnosti Italije od ruskog gasa, upitao Italijane: "Da li vam je draži mir ili klima-uređaji?", što je izazvalo velike polemike i komentare na društvenim mrežama.

Vlada pokušava da nađe alternative ruskom gasu i sklopljen je ugovor sa Alžirom, ali nije moguće odmah se odreći ruskog gasa bez ogromne štete po ekonomiju i posledica po stanovništvo.

Italijanski ministar za zaštitu životne sredine Roberto Čingolani izjavio je da se odluke Vlade mogu nazvati "energetskom štednjom" ili "austerity", no svakako će Italijani morati da se naviknu da manje koriste električnu energiju, benzin i naftu.

Od početka 2022. godine, struja je u Italiji poskupela za 55 odsto, a plin za 41,8 odsto. Do poskupljenja je došlo zbog posledica pandemije, velike potražnje Arija Pacifika, gde je potražnja za gasom u poslednjih 15 godina sa 500 milijardi kubnih metara prešla na 1.000 milijardi.

Veliku ulogu ima i rusko-ukrajinski sukob, jer Italija uvozi 40 odsto gasa iz Rusije. Cene su tako porasle sa 73 na 355 evra za megavat-sat. Porasle su i cene gasa: od 0,17 evra po kubnom metru na 0,88 evra.

Deset mera za smanjenje zavisnosti

Još 3. marta je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) predložila deset mera kako bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa do kraja godine za 66 milijardi po kubnom metru.

Evropski parlament je predstavio plan "REpowerEu", koji podrazumeva delimičnu zavisnost od ruskog gasa do kraja 2022.

Čak i kada bi do kraja godine bile sprovedene sve mere koje su predviđene tim planom, Evropa će opet biti prinuđena da smanji konzumaciju energije ne bi li se oslobodila ruskog gasa. To se naročito odnosi na Nemačku i Italiju koje se nadaju da će plan uštede biti podeljen među svim zemljama na evropskom nivou kao znak solidarnosti i balansa.

Italija je zavisna od ruskog gasa iz nekoliko razloga: rekla je "ne" nuklearnoj energiji, vađenju gasa i korišćenju otpada radi proizvodnje energije kao i dugogodišnjem partnerstvu sa Rusijom oko gasa, po čemu zaostaje samo za Nemačkom.

Stručnjaci smatraju da smanjenje temperature u letnjim danima kao i naredne zime neće biti dovoljno te da će prioritet imati svakako bolnice, škole i univerziteti kao i železnički saobraćaj. Italijani bi, smatraju, na vreme trebalo da budu informisani da će doći do izmena u dostavljanju struje i gasa za kućnu upotrebu.

Italija u potrazi alternativom

Ukoliko se rat produži, a Rusija zatvori dovod gasa u Evropu, prema mišljenjima stručnjaka, svakako će doći do racionalizacije potrošnje struje i plina. I mada Italija traga i dalje, vrlo intenzivno, za alternativama ruskom gasu, nedostaje joj 15 milijardi kubnih metara gasa. Pritom, nije jedina zemlja koja se bori s tim problemom.

Ugovor koji je nedavno potpisala sa Alžirom, Katarom i Egiptom ne može odmah da počne da funkcioniše u punom režimu jer su potrebne najmanje dve-tri godine.

Do naredne zime ima još šest meseci i Vlada već razmatra plan koji predviđa da se, ukoliko to bude neophodno, smanji ukupna potrošnja koja je prošle godine iznosila 76 milijardi kubnih metara godišnje tako što će se i u privatnim stanovima temperatura smanjiti za jedan stepen, a što će se dogoditi i sa javnim ustanovama od 1. maja.

To bi omogućilo uštedu od milijardu kubnog metra gasa, a ukoliko bi se centralno grejanje gasilo dva sata ranije, ušteda bi dostigla četiri milijarde, plus još milijardu ukoliko bi se noću ugasila svetla na zgradama.

Ukoliko bi svi stanovi u Evropi koji se greju na gas smanjili temperaturu za tri stepena, potražnja za ruskim gasom bi mogla da se smanji za 11,6 odsto.

Ono što je izvesno jeste da bi Italija, ukoliko bi se drastično prekinule isporuke gasa iz Rusije, upala u scenario energetske štednje, sa racionalizacijom i teškim posledicama, posebno od jeseni.

Zemlja je već u stanju tzv. "ranog upozorenja", zbog rizika u snabdevanju energentima koji su povezani sa nepoznanicama rata u Ukrajini.

Podizanje nivoa alarma, ukoliko bi se situacija pogoršala, značilo bi smanjenje osvetljenja i potrošnje u svim javnim zgradama, ali bi imalo i posledice po privatne stanove i sve stanovnike zemlje.

(Espreso / RTS)