POLJOPRIVREDA SE VIŠE I NE ISPLATI
CENE ZEMLJIŠTA: Hektar ide i preko 30.000 evra, evo i GDE!
Najveći rast cene poljoprivrednog zemljišta, pokazuju podaci RGZ, u odnosu na prvi kvartal 2021. godine, zabeležen je u Sremskom okrugu
Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje rastu. Tako je u Vojvodini u proseku, u prva tri meseca ove godine, hektar njive koštao 9.414 evra.
Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za prvi kvartal ove godine, najveća prosečna cena zabeležena je na području Južnobačkog okruga, gde hektar zemljišta košta 12.150 evra, a maksimalna cena dostiže neverovatnih 31.000 evra.
U Sremu najveće poskupljenje
Cena njiva u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji u proseku iznosi 4.050 evra po hektaru, a u Beogradskom regionu 4.800 evra.
Najveći rast cene poljoprivrednog zemljišta, pokazuju podaci RGZ, u odnosu na prvi kvartal 2021. godine, zabeležen je u Sremskom okrugu, gde je ove godine prosečna cena hektara 10.450 evra, dok je u istom periodu 2021. bila 8.500 evra. Znatan rast prosečnih cena zabeležen je i u Južnobačkom okrugu, pa je tako sa prošlogodišnjih 10.800 evra hektar poskupeo na 12.150 evra.
Najjeftiniji hektar njive u prvom kvartalu ove godine plaćen je 500 evra, i to na području Šumadije i Zapadne Srbije, a nešto malo više – 800 evra, u Južnobanatskom i Srednjobanatskom okrugu.
Prema rečima Branislava Gulana, analitičara i publiciste, člana Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, cena bolje zemlje u Vojvodini dostiže i do 15.000-20.000 evra.
Parcela mala, cena velika
- To je zemljište u prvoj liniji, znači pored puta. Više se prodaju male parcele, i one su skuplje od onih velikih od nekoliko hektara. Cene su takve jer je opala ponuda, ali to se može reći i za tražnju – kaže za 24sedam Gulan.
On ističe da se najviše isplati ulagati u zemlju jer uvek ostaje vrednost, ne gubi se ništa.
- Naravno, zavisi zašto neko kupuje poljoprivredno zemljište. Ako hoće da radi na toj zemlji, da se bavi poljoprivredom, tu će i najmanje da zaradi. Najviše će zaraditi ako promeni namenu i svrsta to parče zemlje u građevinsko zemljište. Vidite koliko je otišla cena vikendica – naglašava Gulan.
Kako dodaje, najteže je baviti se poljoprivredom, a u Srbiji ni nema volje za to.
- Naša poljoprivreda po hektaru ostvaruje 1.000 dolara. U Holandiji imaju 24.000 dolara, a u Danskoj 17.000. Naš cilj je da stignemo barem na 10.000 dolara. Mi sada sa tih 1.000 dolara nismo ni konkurentni – navodi naš sagovornik.
Stalan rast količine novca
Inače, prema izveštaju RGZ, najviše novca u prometu svih vrsta nepokretnosti na nivou Srbije investirano je u stanove. U ovu vrstu nepokretnosti, kako navode, uloženo je 889,5 miliona evra, što predstavlja 57 odsto udela u ukupnom ulaganju u nepokretnosti.
- Od 2019. prisutan je stalni rast količine novca na tržištu nepokretnosti u Srbiji. U prvom kvartalu 2022. došlo je do porasta investiranja u nepokretnosti od 23,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, koja je do sada bila rekordna po ulaganju u nekretnine u Srbiji, a u odnosu na 2019. godinu količina investiranog novca je čak udvostručena i sada iznosi 1,6 milijardi evra – ističe se u izveštaju RGZ.
Kako se dodaje, posle stanova u prvom kvartalu 2022. godine, najviše je prometovano građevinsko zemljište – 18 odsto, zatim poljoprivredno zemljište - 15 odsto, i stambeni objekti – 13 odsto.
- Tokom prvog kvartala 2022. na teritoriji Republike Srbije prometovano je ukupno 41.587 nepokretnosti, od čega 16.963 prometa posebnih delova objekata, 15.102 prometa zemljišta i 9.522 prometa objekata – istaknuto je u izveštaju.
( Espreso / 24/7 )