ŠAKALI SE NASELILI U OKOLINI BEOGRADA: Ima ih na hiljade, a ljude napadaju samo u jednom slučaju

"Populacija šakala je u sve većoj ekspanziji ali još ne postoji mogućnost da oni dođu do centra grada. Šakal je vrlo prilagodljiva vrsta i oni potiskuju lisice na ovim delovima grada gde su viđeni", rekao je za TV Prva Vladimir Mijailović iz Komisije za informisanje lovačkog saveza Srbije.

Prema podacima, od 2000. godine broj šakala je bio ispod 200 jedinki, a sada je taj broj u hiljadama, dodao je on.

Šakali su u velikoj ekspanziji

"Kao i većina divljih životinja, šakal beži od ljudi. Pre tri godine desio se incident na krčedinskoj Adi gde je šakal napao ljude i stoku koja je tamo bila. Dešava se da šakali napadaju prasiće, najviše u Sremu je bilo slučaja, i jagnjiće, ali ljude retko", dodao je Mijailović.

Gde su sve viđeni

Ali, ako živite u Pančevačkom ritu, velika je šansa da uveče začujete uznemirujuće zvuke zavijanja iz komšiluka jer se upravo u ovom kraju šakali najčešće mogu sresti, kada je reč o okolini Beograda. Sad su se pojavili i u podunavskom delu lovišta, odnosno u Višnjici, Velikom Selu, Slanicima i prema Grockoj, odnosno Vinči.

Ove životinje nemaju ništa ni protiv drugih naselja u prestonici pa su tako prethodnih nedelja sugrađani iz Kaluđerice, Mirijeva i sa Karaburme svedočili da su ih viđali.

- U potrazi za hranom jedu sve jer im je populacija povećana. Oni su kao kučići, ženka izleže od pet do osam mladunaca. Kreću se uglavnom samostano ili u paru - rekao je nedavno Radoje Kević, predsednik Lovačkog udruženja "Beograd".

Prema rečima dr Duško Ćirović sa Katedre za ekologiju i geografiju Biološkog fakulteta, čini se da se polako završava sezona parenja pa su šakali aktivniji u ovom delu godine. A to vidimo jer sada prelaze malo veće distance.

Namnožili se u okolini prestonice

Ove divlje zveri nalik psima, čija je ekspanzija počela pre tridesetak godina, prilično su se namnožile u okolini prestonice.

- Jedan deo šakala živi na samom obodu grada i vrlo često prilazi naseljima jer traže hranu, odnosno animalni otpad na ilegalnim i divljim deponijama. Ima ih svuda oko Beograda, u surčinskom delu, po Pančevačkom ritu, po obodnim naseljima na šumadijskomj strani, oko Železnika, pojavljuju se već oko Petlovog brda, a nedavno je jedan prespavao u vojnom objektu u Kumodražu, ali je već sutradan izašao. Oni traže mesta u kojima imaju zaklona, treba im šikare, guste vegartacije, a nekad koriste i zapuštena imanja i dvorišta zarasla u korovsko bilje - objašnjava profesor Ćirović.

Provooptuženi za pokolj domaćih životinja

Šakali su, uz pse lutalice, i prvooptuženi ako se na teritoriji grada desi kakav pokolj domaćih životinja.

- Ovde nema slobodnih stada koja se drže u poluotvorenom sistemu, ali na osnovu podataka ne vidimo da ima nekih velikih šteta. Moguće je da tamo gde ljudi drže stoku slobodno toga ima, ali je to jako teško dokazati jer vrlo se slabo razlikuju znakovi kada to urade psi lutalice i šakali. Zato bismo u budućnosti želeli da za takve slučajeve uvedemo i forenzički pristup - kaže Ćirović i dodaje da su šakali opasni jedino ako ih dirate.

Teški su između 11 i 13 kilograma i ne mogu ozbiljnije da ozlede čoveka, ali poput svake životinje, mogu da ujedu.

Glavna hrana su im klanični otpad i glodari na poljoprivrednim površinama. Teško je proceniti veličinu njihove populacije jer su pod velikim lovnim pritiskom, odnosno odstreljuje se veliki broj njih.

Šta da radite ako ih sretnete

Direktor "Veterine Beorgad" Budimir Grubić rekao je nedavno za Blic da su šakali bezopasni po ljude i da nema potrebe da građani strahuju od njih.

- Šanse da vas napadne šakal su ravne da dobijete sedmicu na LOTO-u. Ja više od 30 godina radim sa životinjama i imao sam prilike samo dva puta da vidim šakala uživo. Plus, oni izlaze tek na svake dve-tri godine, a pojedini koji zalutaju u naselja su u većini slučajeva "odbačeni" od čopora. Ne znamo kako izgleda njihova socijalna struktura, pa ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo zašto se to dešava. Najbolje šta možete da uradite ukoliko vidite šakala jeste da se okrenete i nastavite svojim putem. Skoro nikada ne napadaju ljude jer su obično gladni, znaju da ne mogu da savladaju čoveka, pa jednostavno neće da troše preko potrebnu energiju - rekao je Budimir Grubić.

(Espreso / Blic)