slučajnosti ne postoje
EVO KAKO JE NASTALO ''VARLJIVO LETO '68'': Iz OVOG razloga film umalo nije bio SNIMLJEN (VIDEO)
Na kraju, scenario je ponuđen Goranu Paskaljeviću, koji se odlučio da radnju filma smesti ne u osamdesete, već u čuvenu 1968. godinu. Režiser je za ovo imao svoje razloge.
Film "Varljivo leto '68." reditelja Gorana Paskaljevića je jedan od najpopularnijih svih vremena što se tiče jugoslovenske kimenatografije, a njegov nastanak je zanimljiv.
Scenario koji je napisao Gordan Mihić, pod nazivom "Samo jednom se živi", koji se bazira na priči o odnosu deda-otac-sin smeštnjenu u savremenom vremenu (tada početak osamdesetih) bio je namenjen prvobitno reditelju Živojinu Pavloviću.
Na kraju, scenario je ponuđen Goranu Paskaljeviću, koji se odlučio da radnju filma smesti ne u osamdesete, već u čuvenu 1968. godinu. Režiser je za ovo imao svoje razloge.
Film "Varljivo leto '68" je svojevrsni pečat Gorana Paskaljevića, koji je protkan i rediteljovom životnom pričom. U celu priču ubacio je lik mlade Čehinje, polaganje maturskog iz marksizma, a imao je i potrebu da progovori i o događajima koji su se desili 1968. godine - protestima u Parizu, studentskim demonstracijama u Beogradu, sovjetskoj intervenciji u Čehoslovačkoj...
Goran Paskaljević, kao što je poznato, bio student na Fakultetu za film i televiziju (FAMU) u Pragu. Juna 1968. kada je Goran Paskaljević bio na kraju prve godine studiranja, dobio je vesti o studentskim demonstracijama u Jugoslaviji, ali se u Beograd vratio kada je sve završeno.
Tokom studija u Pragu, upoznao je jednu Čehinju u koju se zaljubio. Ona je zajedno sa Goranom, tokom rasputa došla u Jugoslaviju, a mesec dana su bili na Jadranskom moru. Čehinja se potom vratila u Prag u avgusta, a kako se priča, na dan pre sovjetske intervenicije na Čehoslovačku 20. avgusta 1968. godine je otišla iz zemlje, navodno u Švajcarsku sa svojom porodicom.
Kada se Paskaljević vratio u Prag, više je nije video. Navodno, on su se sreli tek godinama kasnije u Americi, gde je ona bila vlasnica modnog butika u Los Anđelesu.
Upravo ta Čehinja je Goranu dala inspiraciju da u svoj film uvede lik Ruženjke Hrabalove (Sanja Vejnović), češke ferijalke, u koju se zaljubljuje glavni lik Petar (Slavko Štimac).
Pošto je Goran Paskalječvić bio veliki ljubitelj rada češkog reditelja Jiržija Mencla, on je odlučio da parafrazira naslov Menclovog filma "Hirovito leto" (češ. Rozmarné léto), snimljenog 1968. i da naziv filmu da "Varljivo leto".
Zahvaljući producentkinji Avala filma Ružici Petrović, film je dobio konačni naslov "Varljivo leto ’68."
Lako je moglo da se desi da se i film ne snimi
- Kod nas se pare radije daju za gluposti nego za dobre filmove, dobar film uvek ima krvavo da se bori za publiku koja je prosto drogirana poplavom šunda i katastrofalno loših domaćih i uvoznih hitova.
Letos u Puli, kad smo se sreli, bio je duboko ojaden: upravo saznao da od "Varljivog leta 68. neće biti ništa!
A snimanje je trebalo da počne za 25 dana, knjiga snimanja je bila već napisana. Razlog, banalan: nedostajalo je oko 300 miliona starih dinara.
Bio sam šokiran što se "Centar film", producent svih mojih filmova, tako odnosi prema meni, da nije spreman da uloži dovoljno para, iako mu je samo te iste godine moj "Suton" doneo pola miliona dolara! Tada sam shvatio: ako producent nije u stanju da sagleda kako će pokriti film, onda svesno ulazi u rizik i tada prestaju svi pardoni i zasluge..." , naveo je svojevremeno Paskaljević, a prenosi Yugopapir.
Goran Paskaljević je bio očajan što je film storniran, a na kraju požalalio Milanu Vukasu, direktoru beogradske Radio-televizije, kojeg je sreo na letu Pula-Beograd. Reditelj mu je sve ispričao, reč po reč.
Vukas je saslušao Paskaljevića, a reditelj mu je poslao scenario na čitanje i već posle nedelju dana je dobio odgovor. Na kraju, Beogradska televizija je pristala da učestvuje sa 750 miliona starih dinara, s tim da Paskaljević i Mihić, uz film, posebno treba da napišu i snime tv-seriju od tri epizode.
Pošto su se novčana sredstava nabavila, "Centar film" i cela ekipa je pokrenula projekat, a sve ostalo je istorija.
(Espreso/Telegraf/Yugopapir)