Zemljotres, Foto: Profimedia

OPREZNO

DVA DELA SRBIJE MOŽDA SU NA UDARU ZEMLJOTRESA? Stručnjak se oglasio i otkrio šta je to što nas čeka

Za očekivati je da aktivnost ide u narednih desetak godina i u prostorima istočne srbije, gde dugi niz godina nemamo gotovo nikakvu aktivnost, a poznato je da smo krajem 19. veka imali jedan od najtežih zemljotresa, kaže sagovornica Telegraf.rs

Objavljeno: 23.04.2022. 20:31h > 21:47h

Zagreb, Albanija, Petrinja... Svi ovi zemljotresi uznemirili su Balkan, a mogu se posmatrati i te kako povezano, a u celoj toj slagalici najnoviji potres kod Stoca nije ništa neobično. On je, zapravo, oživljavanje seizmičke aktivnosti na tom području posle oko stotinu godina i u narednom periodu doći će do pomeranja te aktivnosti bilo ka severu, bilo ka jugu... U celom tom sistemu na Balkanu i mi možemo da očekujemo pojavu jačeg zemljotresa u narednoj dekadi-dve.

Zona Hercegovine je, po seizmičkoj karti, zona sa najvećim brojem zemljotresa i najvećom frekvencijom zemljotresa na čitavom protoru Balkana, ukazuje za Telegraf seizmolog Slavica Radovanović.

- Tu se dogodi veliki broj zemljotresa, ali sreća je da većina tih zemljotresa nije tako jaka. Najjači zemljotres u toj zoni se dogodio 1923. godine u Imotskom Polju, a za njim je sledio, posle nekoliko godina, i zemljotres kod Stoca 1927. godine, koji je imao magnitudu od 6 jedinica Rihterove skale i izazvao je teška oštećenja objekta na širem prostoru. Tim zemljotresom je bila okončana neka visoka seizmička aktivnost, sve do 1984. godine, kada se kod Hutova dogodio zemljotres magnitude 5.4 i nakon toga dolazi nedavni zemljotres u Nevesinju i noćas ponovo Stolac - objašnjava seizmolog.

Zanimljivo je da za Hercegovinu postoje podaci o zemljotresima još od davne 306. godine.

- Od 306. do 2015. godine u tom prostoru je registrovano 1.559 zemljotresa koji su imali magnitudu od 2 do 6,1 jedinice Rihterove skale. Naravno, u početku su registrovani samo jači zemljotresi, a kasnije i ovi slabi. Tu se u proseku godišnje dogodi 10 zemljotresa koji imaju magnitude 3 jedinice Rihterove skale, jedan zemljotres magnitude 4, a da se rušilački zemljotresi ortprilike dešavaju na 100 godina - ističe Radovanovićeva.

Kako je kod Stoca zemljotres bio 1927. godine, sada je bilo vreme da se on ponovi i takav sled događaja nije neobičan.

Šta je dalje moguće?

- Kad se ima u vidu zemljotres 1923. u Imotskom polju, moguće je da će se sada seizmička aktivnost opet migirati ka severu. To je kao klackalica: jug-sever. U ovoj zoni zemljotresi se dešavaju kao rezultat pomeranja rotacije Italije ka našim prostorima - objašnjava seizmolog.

Zemljotresi u Italiji tako su povezani sa ovima na našem prostoru.

- Italija je imala pre 10 i 20 godina čitavu seriju rušilačkih zemljotresa koji su rezultirali pritiskom na Dinaride. Tom pritisku treba vremena da se prenese kroz jadransku mikroploču i da dođe do jadranske obale. Sada se preneo i polako dužinom jadranske obale. Blokovi se pomeraju jedan duž drugog, a u nekim prostorima se Dinaridi izdižu pomalo, odnosno nabiraju - kaže Radovanovićeva.

Kakve to ima implikacije na naš teren?

Mi smo imali jači zemljotres u Mionici, potom smo imali i zemljotres u Čačku i seriju zemljotresa u prostoru oko Zapadne Morave.

- Ali nismo imali zemljotrese u delovima severnim od Zapadne Morave. Dva zemljotresa magnitude 5 bila su kod Ćuprije, ali naši severni delovi teritorije, severno od Mionice, čitav taj deo uz Savu, južni obod Panonskog basena dugo nije imao zemljotrese, tako da nas je zemljotres kod Mladenovca podsetio da je u tim našim prstorima u prošlosti bilo jakih zemljotresa - upozorava Radovanovićeva.

Ona podseća i da je iste godine, 1927, kada je bio zemljotres na Stocu, bio i potres na Rudniku.

- To svedoči o tome da su naši prostori povezani, a da taj vremenski period ne može da bude za mesec dana ili godinu dana, već se više odnosi na desetogodišnji period - istakla je seizmolog.

Na primer, zemljotres koji se dogodio u Petrinji može da prenese seizmičku aktivnost na severnu Bosnu, a potom na Zapadnu Srbiju. To je jedan mogući pravac razvoja, ali zemljotresi se uvek razvijaju u nekoliko pravaca i stalno se u prostoru u kom vladaju uspostavlja ravnoteža.

- Za očekivati je da aktivnost ide u narednih desetak godina i u prostorima istočne srbije, gde dugi niz godina nemamo gotovo nikakvu aktivnost, a poznato je da smo krajem 19. veka imali jedan od najtežih zemljotresa. Moramo biti svesni da živmo u seizmički aktivnim prostorima i da u nekima od njih nismo imali dugo zemljotres, odnosno da se seizmička energija akumulira. I severni delovi Albanije u tom smislu, deo Skadar - Peć je takođe potencijalni kandidat za dešavanje nekih jakih zemljotresa kakvi su bili u prošlosti - ističe Radovanovićeva.

Pripremajmo se već sada

Kada je u pitanju smrtni slučaj koji se dogodio u Stocu, reč je o kraškom i nestabilnom predelu, gde bi takav komad stene možda mogao u nekom trenutku da se odvali i bez zemljotresa. Nije dobro da se naselja nalaze ispod tako opasnih i nestabilnih padina, a kuće i zgrade svakako treba da ojačamo i spremni dočekamo neki naredni udar za godinu, deceniju, dve ili tri...

- Jako je bitno kod smanjenja posledica zemljotresa da gradnja bude u skladu sa seizmološkim parametrima za tu oblast, imamo jako mnogo objekata koji nisu sposobni da izdrže zemljotrese. Savremeni uslovi gradnje se moraju poštovati kod novih objekata, a kod stare gradnje moramo da preduzmemo neke korake na ojačanju. Ti postupci nisu uvek skupi, njihov cilj je da sačuvamo objekat da se potpuno ne sruši ili da nema teških oštećenja i ljudskih žrtava - kaže seizmolog i ističe da to što se mi na nekom području ne sećamo zemljotresa ne znači da ga neće biti.

Kako telefon šalje notifikaciju za zemljotres?

Zbunjujuća poruka koja je stigla nekima i po 3-4 sekunde pre udara zemljotresa putem telefona nije predviđanje zemljotresa, već alarm da se on već dešava.

- Svaki zemljotres emituje dve vrste talasa, jedan je P talas koji ide brzo i koji nije rušilački, ali je jak i onaj drugi koji je rušilački i on stiže posle onog prvog. Kad je jak zemljotres, onda je i P talas dovolno jak da pokrene senzor za akceleraciju koji se nalazi u telefonu i da onda on alarmira. Koliko ste vi daleko od epicentra vi imate manje ili više vremena da reagujete. Oni koji su bili neposredno u Stocu, njima ništa ta notifikacija ne bi pomogla, jer je vremenski razmak između dva talasa mali. Ali oni koji su dalje od epicentra imaju te 3-4 sekunde vremena da reaguju - objašnjava seizmolog.

Ipak, to može, kaže, da dovede i do problema. Zaklon je potrebno naći u svojoj okolini. Ukoliko je zemljotres baš jak, a vi krenete da izlazite iz zgrade po dobijenoj notifikaciji, možete da se nađete na opasnom mestu kao što je stepenište ili prostor pored zgrade koja kreće da se ruši.

(Espreso/Telegraf)