tanka je linija!
OTVARAMO VAM OČI: Ova 4 znaka pokazuju da ste TOKSIČNA OSOBA na poslu
Želja da date sve od sebe je karakter koji je zaista vredan divljenja. Ali kada visoka očekivanja postanu nemoguća i nerealna, na putu ste da postanete perfekcionista.
Težnja za perfekcionizmom nije uvek loša stvar. Ipak, istraživanja su pokazala da su ljudi koji se drže visokih standarda temeljitiji i angažovaniji u svom poslu pa su samimtim i više poslovno motivisani od drugih.
Sa druge strane postoji i prelomna tačka kada oštri standardi perfekcionizma počinju činiti više štete nego koristi.
"Perfekcionizam je oblik anksioznosti", rekla je psihoterapeutkinja Šanon Garcija. "Vaš perfekcionizam može postati vaša vlastita kočnica prilikom napredovanja u karijeri, i to u trenutku kada počnete izbegavati zadatke u strahu da neće biti perfektno odrađeni pa potrošite previše vremena pokušavajući da uradite nešto savršeno."
Evo znakova koji vam pokazuju da prelazite u toksičan perfekcionističkinačin razmišljanja, i koje su to negativne posledice koje mogu da se odraze na vaše zdravlje. Ako samo jedna od ovih izjava važi za vas, onda je pravo vreme za promene!
Ako ne možete razmišljati o svom postignuću, nikada nećete biti zadovoljni. Za perfekcionistu koji ocenjuje svoj poslovni učinak, na skali od 0 do 99 loša ocena 100 je prihvatljiva, objasnio je psiholog i trener Perpetua Neo.
Perfekcionisti ne primaju komplimente i opsednuti su greškama. A izlaganje tom neodrživom pritisku će vas polagano uništavati. Pregorevanje je rezultat hroničnog stresa na radnom mestu i može dugoročno uništiti vaše zdravlje. Povezan je sa beskrajnim umorom, glavoboljama, nesanicom, simptomima depresije i drugim lošim zdravstvenim ishodima.
Preterano ste zabrinuti šta će se dogoditi ako vi ili vaši saradnici ne postignete svoje visoke ciljeve
Za metaanalizu objavljenu u magazinu Journal of Applied Psychology istraživači sa Unevirziteta u Majamiju, Floridi i Georgiji analizirali su 95 prethodnih studija i otkrili da postoje dve vrste perfekcionista: perfekcionisti željni pažnje koji zahtevaju preterano visoke standarde i perfekcionisti koji izbegavaju neuspeh, a koje "karakteriše opsesivna zabrinutost i averzija prema neuspehu postizanja prilično visokih standarda", izjavio je za HuffPost autor studije i profesor menadžmenta Laurens Sted.
Stedova studija pokazala je da su bes, stres i anksioznost snažnije povezani sa perfekcionizmom izbegavanja neuspeha, dok je perfekcionizam koji traži pažnju više povezan s dobrobitima poput motivacije i angažmana. Generalno, biti perfekcionist nije poboljšalo radni učinak, bez obzira na to koji tip je osoba bila.
Stalno propuštate rokove jer mislite da ono što napravite nije dovoljno dobro
Garcia je rekla da je znak da vaš perfekcionizam donosi više štete nego koristi taj kada vam ne dopušta da bilo što obavite. "Iznova i iznova podešavate radne zadatke, rokovi se pomeraju jer ono na čemu radite nikad nije dovoljno dobro, ili čak možete imati problem sa pokretanjem radnog zadatka iz straha da ga nećete savršeno obaviti", rekla je.
Garcia otkriva da perfekcionizam može dovesti ne samo do besa nego i frustracije od strane vašeg šefa i saradnika kao i stalnog stresa koji se prenosi sa posla na vaš život kod kuće.
Ne družite se jer ste previše zabrinuti da biste ispali "nesavršeni"
Neo je rekao da je još jedan znak da vaš perfekcionizam postaje štetan taj kada ne možete istinski slušati ili komunicirati sa kolegama ili voljenima jer ste previše zabrinuti za održavanje savršene slike o sebi.
"Osoba bi mogla dozvoliti da ih njihov perfekcionizam sputava u provođenju vremena u blizini svojih kolega jer ako saradnici upoznaju njenu pravu prirodu, boje se da ih niko neće voleti", rekla je. "Sami su pod neverovatnim pritiskom da zadrže svoju društvenu masku."
Psiholozi su otkrili da, uz perfekcioniste koji sebi postavljaju nerealne standarde, postoje "društveno propisani" perfekcionisti koji osećaju da im društvo ili ljudi oko njih nameću nemoguće standarde. Društveno propisani perfekcionizam povezan je sa depresijom i drugim mentalnim i zdravstvenim stanjima.
Gordon Flett, psiholog koji je istraživao ovu vezu, rekao je da je razlog zašto bi društveno propisani perfekcionisti mogli imati loše zdravstvene rezultate to što ova vrsta perfekcionizma "ima element pritiska u kombinaciji sa osećajem bespomoćnosti i beznadežnosti", rekao je on. Društveno propisani perfekcionisti imaju tendenciju da smatraju da što bolje rade, to se od njih očekuje još bolje.
(Espreso/Index.hr)