UVEDENE SU KVOTE ZA IZVOZ ŽITARICA: U inostranstvu se sme prodavati OVO, a evo kolike su KAZNE za PREKORAČENJE!

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS Aleksandar Bogunović izjavio je danas, povodom odluke vlade da odobri kvote za izvoz pšenice, kukuruza, brašna i rafinisanog suncokretovog ulja, da će izvoz moći da se realizuje od 1. maja i da nije ugroženo snabdevanje domaćeg tržišta.

Bogunović je rekao Tanjugu da već ima dosta upita, kao i da će najveći deo srpskog brašna otići u zemlje regona, ulje takođe u region, ali i zemlje EU, dok će žitarice iz Srbije preko rumunske luke Konstanca otići, ne samo za zemlje u regionu, već i na tržišta širom sveta.

"Interesovanje i zahtevi za dodatnim količinama postoje", dodao je Bogunović.

Novom odlukom vlade, koja je usvojena juče, dozvoljava se izvoz 150.000 tona pšenice, 150.000 tona kukuruza i 20.000 tona brašna na mesečnom nivou, dok je za rafinisano suncokretovo ulje mesečna kvota 8.000.000 litara.

Bogunović je istakao da je vlada upravo zbog velike opreznosti ranije i donela odluku o privremenoj zabrani izvoza, kako ne bi bilo ugroženo snabdevanje građana Srbije. Istakao je i da Srbija ima dovoljno zaliha i da će država u zavisnosti od gepolitičke situacije definisati mere i koliku će kontrolu zadržati nad izvozom po pitanju količina i načina.

Prema novoj odluci vlade, zahtevi za izvoz će se podnositi od 20. do 25. tekućeg meseca za naredni mesec. Zahtevi za maj se podnose od 22. do 28. aprila. U slučaju da izvoznici ne izvezu ili prekorače odobrene količine, narednog meseca neće moći da podnesu zahtev za izvoz.

Bogunović je rekao da odluka vlade da odobri kvote za izvoz žitarica, kao i izvoz brašna i ulja, predstavlja realizaciju inicijativa PKS iz prethodnog perioda i započetog dijaloga sa trgovcima.

"Ova odluka vlade stupa na snagu danom objave, ali podrazumeva proces koji će ići elektronskim podnošenjem zahteva i svako će moći da zahteva po 20 odsto od maksimuma propisan kvote za izvoz. Komisija će utvrđivati verodostojnost i planirano je da realizacija krene od 1. maja.

Šta sme da se izvozi, a šta ipak ne?

Podsetio je da se na osnovu posebnih odluka već realizuje izvoz u Albaniju i manje količine za Italiju, kao i da je ranije dogovoren izvoz u Severnu Makedoniju. Bogunović kaže naše žitarice najviše uzimaju Italija, Severna Makedonija, Albanija i BiH. Govoreći o cenama žitarica u svetu, kaže da su u blagom padu već dve nedelje pošto su prethodno dostigle maksimum.

"Kod nas se ta cena još drži na 35 do 36 dinara za pšenicu, ali kada govorimo o potpisanim ugovorima, cene su različite i po njima će biti realizovani", kaže Bogunović za Tanjug.

Podsetio je da vlada nije dozvolila izvoz sirovog ulja već rafinisanog odnosno jestivog, da ne bismo kao zemlja izvozili sirovinu umesto finalnog prizvoda sa višom vrednošću.

Na pitanje kakve nas cene hrane očekuju u svetu i Srbiji, Bogunović je rekao da će kriza hrane pogoditi pre svega manje razvijene zemlje, kao i da Srbija nije ugrožena pošto ima dobre uslove klimatske i zemljišne za proizvodnju hrane.

Istakao je da je naša zemlja prepoznata u svetu kao veliki proizvojdač i izvoznik namirnica.

Dodao je da su dve uredbe koje su još na snazi, za ograničenje cene osnovnih životnih namirnica i hleba dale dobre rezultate.

"Imamo dobru snabdevenost tržišta i značajne zalihe svih životnih namirnica", naglasio je Bogunović.

(Espreso / Agencije)