ZAMERAJU IM ŠTO ODRASTAJU NA ČIA SEMENKAMA, AVOKADU I SMUTIJU: Da li prestrogo sudimo o mlađim generacijama?

Od toga da ih nekada gledaju kao zaštićene bele medvede, do zamerki da rastu na čia semenkama, avokadu i smutiju - mlađe generacije se, po tradiciji, omalovažavaju i percipiraju kao slabije, manje vredne, manje ambiciozne i one koje baš i ne treba mnogo toga pitati. Ali, da li zaista ima istine u tome da su milenijalci i generacija Z slabiji od bumera? Da li generacijski jaz opravdava ovakvo mišljenje podjednako kao i gledanje sa visine na mlade?

Stručnjaci veruju da bejbi bumeri (rođeni otprilike između 1946. i 1964.) i generacija iks (rođeni između 1965. i 1980.) prestrogo sude o generacijama koje su ih nasledile i često ih mere prema standardima koji su odavno prestali da budu norma .

Jaz je deo ljudske prirode

Ljudi se hiljadama godina žale na „mlađe generacije” i to je na neki način nerazdvojni deo ljudske prirode.

„Tendencija odraslih da omalovažavaju karakter mladih dešava se vekovima unazad“, kaže za Bi-Bi-Si Piter O’Konor, profesor na Kvinslendskom tehnološkom institutu.

Istovremeno, istraživanja pokazuju da hiljade Amerikanaca veruje da „deci ovih dana“ nedostaju pozitivne osobine koje učesnici povezuju sa starijim generacijama. Tu se pre svega misli na spremnost da se podnesu žrtve za neke više ciljeve, da se angažuje i bude jak.

Društvene mreže nameću nove standarde

Jedna studija iz 2010. koja je ispitivala milenijalce koji su diplomirali između 2004. i 2008. pokazala je da imaju više osobina povezanih sa niskom jačinom ličnosti od ljudi koji su diplomirali pre 1987. Druga istraživanja su pokazala da je potreba za priznanjem povećana kod mlađih generacija, dok jedna studija iz 2012. sugeriše da su mladi više egocentrični.

Ipak, za mnoge stručnjake, ovi rezultati i podaci ne ukazuju na to da su mlađe generacije slabije od starijih. Jednostavno stvari su nemerljivo drugačije. Na primer generacije koje su odrastale bez pametnih telefona, teško mogu da shvate složenost odrastanja na društvenim mrežama. Kao što je danas teško objasniti da su žene do pre nekoliko decenija bile obespravljene, da se nije gledalo blagonaklono na mešovite brakove…

„Prethodne generacije su učene da potiskuju, umesto da budu ekspresivne. To izaziva razdor u percepciji. Za njih je to izraz slabosti i ranjivosti, ne snaga”, kaže dr Karl Nasar, stručnjak za mentalno zdravlje koji objašnjava da smo kao ljudska vrsta „skoro primorani da osuđujemo ljude koji su odrasli u drugačijem vremenu od nas”.

Nasar savetuje i da se razlike poštuju, a ne produbljuju i ne koriste za ismevanje i međusobno ruganje.

( Espreso / Politika )