LETO 2012. JE BILO NAJTEŽE ZA GRAĐANE, IMALI SMO 4 INTENZIVNO TOPLA TALASA: Šta nas očekuje 2022. godine?

U Srbiji klimatske promene dolaze duplo brže nego što je globalni prosek, što objašnjava niz posledica koje već sad osećamo svakodnevno, rekao je vanredni profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Djurdjević u intervjuu koji je objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Djurdjević je kazao da je leto 2012. godine do sada bilo jedno od najtežih za građane, jer su tada bila četiri intenzivno topla talasa, a stopa smrtnosti je bila povećana u odnosu na neke referentne vrednosti.

"Toplotni talasi su inače izuzetno negativni dogadjaji u smislu javnog zdravlja jer je zabeleženo da u toku njih ima više smrtnosti nego inače i to kod starijih ljudi, ljudi koji imaju neke hronične bolesti", rekao je Đurdjević.

Istakao je da takvi toplotni talasi narušavaju hidrološki sistem i ruše poljoprivrednu proizvodnju, kao i da su suše najpogubnije po finansije.

Đurdjević je istakao da se najveća suša u Srbiji dogodila 2012. godine, zbog čega je poljoprivreda imala štetu od oko dve milijarde dolara.

Naveo je da je tada proizvodnja kukuruza bila manja za 50 odsto i da je usled suše došlo do pojave alfatoksina u njemu.

U Srbiji, po rečima Đurđevića, svaki građanin u proseku godišnje emituje četiri tone ugljen-dioksida i proizvede maksimalno 300 kilograma otpada.

Govoreći o sankcijama prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu on je rekao da izolacija te zemlje iz medjunarodne zajendice znači da onaneće biti rada da učestvuje u bilo kakvim pregovorima koji se tiču klimatskih promena, što je presudno za implementaciju i usvajanje dokumenata kao što je Pariski sporazum.

Rekao je da je proizvodnja fosilnih goriva u Rusiji značajan deo bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje, i da "ako izlolujete sankcijama jednu zemlju i ne želite ništa od nje da kupujete, oni će morati da nadoknade taj gubitak na nekoj strani na kojoj im je najlakše, a to će najverovatnije biti iz prodaje fosilnih goriva".

Napomenuo je da mnoge zemlje nisu uvele saknkcije Rusiji tako da će ona, prema njegovom mišljenu, najverovatnije pokušati da poveća proizvodnju fosilnih goriva i tako naći zemlje koje nisu postavile sankcije, da ih kupe.

Podsetio je da je 12 sati nakon što je počeo rat izmedju Rusije i Ukrajine, u Americi pokrenuta kampanja medju kompanijama koje se bave ekstrakcijom fosilnih goriva, da se u Americi smanji regulativa po pitanju fosilnih goriva kako bi Amerika pomogla Evropi.

"Jedina dobra stvar koja može da se desi jeste da Evropa ubrzano krene u transformaciju ka zelenim energijama". zaključio je Djurdjević.

( Espreso / Agencije )