VANDALIZAM
SPOMENIK BRANKU ĆOPIĆU PONOVO NA METI VANDALA: Znaju li koga skrnave?! (VIDEO)
Kome smeta Branko Ćopić?
Spomenik jednom od naših najpoznatijih dečjih pisaca Branku Ćopiću, ponovo je oštećen pre dva dana. Od kako je pre dva meseca postavljen na Malim stepenicama u Beogradu, konstantno je na meti vandala.
"Da li treba da nas čudi što u gradu zagađenom muralima koji veličaju ovejane ratne zločince i strane predsednike čije su ruke do lakata umrljane krvlju nedužnih civila neko redovno vandalizuje spomenik Branka Ćopića", zapitalo je u saopštenju udruženje "Krokodil" koje je posvećeno kreiranju književnih, kulturnih i društveno-političkih programa i promovisanju politike dijaloga i pomirenja.
Iz Krokodila pojašnjavaju da je spomenik delo svetski čuvenog ilustratora Dušana Petričića koje je pre dva meseca postavljeno na Malim stepenicama, u neposrednoj blizini Brankovog mosta "odakle je ovaj tužni čovek i esencijalni dečji pisac mnogih detinjstava, skokom presudio sebi samom".
"Do sad smo više puta morali da ga čistimo od autolaka kojim neko nama nepoznat i skroz naskroz nejasan uporno precrtava oči na ovom predivnom Ćopićevom portretu. Mnoge stvari nam svakodnevno ukazuju da u našem društvu postoji sistemsko i strukturno izobličenje, ono što najčešće nazivamo poremećajem sistema vrednosti", navelo je udruženje.
Na društvenim mrežema širi se snimak ovog vandalizma, a građeni se masovno pitaju kome može da smeta Branko Ćopić i znaju li uopšte išta o njemu.
Branko Ćopić je rođen 1915. godine u Hašanima u Bosni. Nižu gimnaziju je završio u Bihaću, pohađao je učiteljsku školu u Sarajevu, Banjaluci i Karlovcu, a diplomirao je pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Počeo je da piše vrlo rano, a prva dela je objavio već u svojoj četrnaestoj godini. Tokom Drugog svetskog rata bio je ratni dopisnik i jedan od učesnika u Narodnooslobodilačkoj borbi.
Pisao je pesme, priče, novele, romane za decu i odrasle. Jedan je od najplodnijih i najčitanijih pisaca naše književnosti, a dela su mu višestruko nagrađivana i prevođena na mnogo svetskih jezika.
Napisao je više od trideset knjiga za decu među kojima su najpoznatije zbirke pripovedaka "U svijetu medvjeda i leptirova", "Priče partizanke", "Doživljaji mačka Toše", "Priče ispod zmajevih krila" i romani "Orlovi rano lete", "Magareće godine" i "Slavno vojevanje".
Tragično je preminuo 1984. godine u Beogradu.
( Espreso / Blic )