SVI ĆETE PLAKATI KADA PROČITATE OVU VEST O SNEŽANI BORJAN: Nismo ni sanjali da je nešto tako moguće!

Dok je Snežana Borjan bila dete njen otac je insistirao da se posveti sportu. Shvatila je da ne može da bude dobra i u učenju i u odbojci. Izabrala je da se školuje, pa je upisala Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. Sa 19 godina je napustila rodni grad.

Otac ju je iz Užica dovezao u naselje Liman 4, gde je iznajmila sobu kod jedne bake. Prvu godinu studija dala je u roku sa svim devetkama i desetkama, a onda je saznala da očeva firma više ne posluje dobro i da mora da nastavi da se bori sama.

- Bila sam primorana da izdržavam samu sebe. Naredne dve godine sam prodavala garderobu kako bih mogla da plaćam sobu. Uzimala sam stvari od jednog čoveka koji je uvozio garderobu na veliko, a ja sam se malo ugrađivala i prodavala studentima. Pošto sam stalno nosila veliku torbu, tkz. krmaču, danas mi je jedno rame spuštenije od drugog - kroz smeh priča Snežana.

Borjanova se prisetila teških momenata, koji su je naučili da nikad ne treba da odustaje.

- Bilo je dana kada sam jela samo ajvar, jer nisam imala novca da kupim hleb. U tim momentima sam pomišljala da napustim fakultet, vratim se kući i zaposlim se u trafici, jer je svaki novi mesec sa računima za mene bio izazov. Ali nisam posustala. Ljudi misle da sam čelična dama, ali nije sve tako kao što izgleda...

Snežana ni po koju cenu nije želela da se preseli u studentski dom, iako je to mogla jer je bila na budžetu.

- To je za mene bilo neprihvatljivo, jer sebe nisam smatrala dovoljno socijalizovanom. Odrastala sam u maloj sredini, bila sam ušuškana... Bez obzira na svu muku, uz mene je bila porodica. Možda nisu mogli da mi pruže sve što su druga deca imala, ali ljubavi nikad nije manjkalo. Oni su moje utočište i uvek sam znala, kroz kakve god lomove prolazila, da me kod kuće čeka veliki i topli zagrljaj. Ta ljubav je gurala brata i mene da napravimo uspehe za koje možda nismo bili predodređeni.

Po završetku fakulteta Snežana nije uspela da se zaposli u Novom Sadu, pa se vratila u Užice. Ali ni u rodnom gradu nije imala sreće.

- Gde god da sam aplicirala za posao, rekli su mi da sam prekvalifikovana. To je bio veliki udarac za mene, pa sam spakovala kofere i otišla u Bar u Crnu Goru. Tamo sam nekoliko godina živela sa momkom i bavili smo se privatnim biznisom.

Snežana se 2008. godine, kada je zaradila dovoljno novca, vratila u Užice. Potom je na Zlatiboru otvorila menjačnicu, turističku agenciju i trafiku u kojoj je prodavala piće i krofne. Posle nekoliko godina shvatila je da je taj posao više ne ispunjava, zatvorila je agenciju i menjačnicu, a lokal, koji je danas prerastao u ekskluzivan restoran, razradila je dovoljno da je funkcionisao i bez nje. Tada je spakovala kofere, došla u Beograd i preko očevog prijatelja zaposlila se na jednom privatnom fakultetu, kao zamenik direktora marketinga. Na tom mestu je uspešno radila tri godine, a onda je jedna konferencija za štampu, koju je organizovala, promenila sve...

- Ideja je bila da na naš fakultet upisujemo fudbalere Partizana, koji će prve godine biti na budžetu. Želja nam je bila da motivišemo sportiste da studiraju. Ja sam vodila te sastanke i konferencije, a čelni ljudi tog kluba bili su oduševljeni kako to radim. Izrazili su želju da zamenim tadašnjeg direktora marketinga i dođem na njegovo mesto. Pristala sam da pređem u Partizan.

Borjanova je na toj funkciji bila od 2012. do 2016. godine. Imala je tek 30 godina kada je bila na čelu marketinga tako ozbiljne firme, a uporedo je vodila i poslove oko restorana na Zlatiboru. Na samom početku nailazila je na brojne prepreke...

- Imali su predrasude kada sam došla. Pored svih podmetanja nogu, ja sam vredno radila, a kao rezultat mog zalaganja postignuti su dobri dogovori, fenomenalni uspesi, organizovani su brojni marketinški događaji, bilo je dosta novih sponzora u sponzorskom pulu... Za te četiri godine bile su četiri titule u nizu! Istorija ne može da se ospori, iako neki pokušavaju to da urade.

Bonus video:

(Espreso)