PACIJENTI OPISALI ŠTA IM SE DESILO KAD SU UMRLI: ISTU stvar svi vide kad su MRTVI, detalji su JEZIVI

Ljudi koji su doživeli "bliski susret sa smrću" najčešće opisuju blještavo svetlo na kraju tunela, međutim ima još toliko drugačijih i neobičnih iskustava.

Socijalni radnik (57) primljen je u bolnicu u Sauthemptonu (Engleska), nakon što se onesvestio na poslu. Dok su mu stavljali kateter, prvo mu je otkazalo srce, a odmah zatim i mozak. Uprkos svemu tome, on se seća svega što se dešavalo nakon toga: osoblje je zgrabilo eksterni defibrilator radi reanimacije, čuo je viku i glasove lekara, a onda je u uglu prostorije, blizu tavanice ugledao neobičnu ženu, koja mu je gestovima pokazala da joj priđe. Napustio je svoje telo i poslušao je.

U sledećem trenutku sam nekako "čudno lebdeo", gledao sam svoje telo odozgo, bolničarku i još jednog ćelavog muškarca - opisao je svoje iskustvo. Njegova priča je jedna od mnogih koje dovode u pitanje prihvaćena saznanja o iskustvima bliske smrti. Do sada su naučnici verovali da svesnost prestaje čim srce prestane da kuca i pumpa krv do mozga. U tom trenutku, osoba je tehnički mrtva, mada je bilo slučajeva koji su pokazali da to stanje nije nepovratno.

Lekari su ovakve priče pripisivali halucinacijama, a naučnici su se ustezali da se upuste u istraživanja ovih iskustava, pre svega zato što su ih doživljavali kao nešto što je izvan dometa naučnih istraživanja. Sem Parnija sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku i njegovih 17 kolega iz SAD i Velike Britanije odlučili su da se pozabave ovom temom. Četiri godine su analizirali više od 2 hiljade slučajeva prestanka rada srca, odnosno trenutaka kada je pacijent zvanično mrtav. Od takvih pacijenata uspeli su da ožive 16 odsto, a razgovarali su sa 101 osobom.

Cilj je pre svega bio da utvrdimo kako izgleda mentalno i saznajno iskustvo smrti, a onda - kod onih koji kažu da su bili svesni dok su bili mrtvi - pokušamo da utvrdimo da li su stvarno bili svesni"

- Objasnila je Parnija. Ispostavilo se da pomenuti socijalni radnik nije jedini pacijent koji se seća svoje smrti. Skoro 50 odsto učesnika istraživanja sećalo se makar nečega, ali osim kod socijalnog radnika i još jedne žene, iskustva pacijenata nisu bila povezana sa konkretnim događajima koji su se desili dok su bili mrtvi. Oni su opisivali scenarija koja podsećaju na snove ili halucinacije, a Parnija i njegov tim su ih grupisali u sedam osnovnih kategorija: strah, pojava životinja ili biljaka, jarka svetlost, nasilje i progon, deža vu, pojavljivanje članova porodice i sećanje na događaje posle prestanka rada srca. Dok su jedni bili uplašeni ili progonjeni, drugi su izjavili da su bili ispunjeni "osećanjem mira i prijatnosti". Parnija kaže da je "jasno da ljudi imaju iskustava o vremenu kad su bili mrtvi", ali da način na koji će interpretirati ta iskustva u potpunosti zavisi od njihove prošlosti i ranijih uverenja. Pošto se probudi iz mrtvih, neko iz Indije bi mogao da kaže da je video Krišnu, dok će pacijenti sa Srednjeg zapada Amerike verovatno tvrditi da su videli Boga. - Ako je otac sa Srednjeg zapada govorio detetu da će kada umre videti Isusa i da će on biti pun ljubavi i saosećanja, onda će ga oni sigurno i videti - objašnjava Parnija.

(Espreso)