TO NIJE U REDU! Znate li zašto se Aleksandar Berček NIKADA NE KLANJA PUBLICI?!

Aleksandar Berček dobro je poznat domaćim ljubiteljima pozorišta i filma. Publika koja je imala prilike da ga gleda na "daskama koje život znače" zna i da se istaknuti glumac nikada ne klanja publici. On je jednom prilikom objasnio zbog čega je to tako.

- Kad se dogovore malo reditelji, malo novinari, malo kritičari, mogu da naprave zvezdu od koga hoće. Možda ste primetili, ali ja se nikad ne klanjam publici. Nisam se klanjao ni kao student. Dobro, ima kolega koje vole da tako produže aplauz pa se klanjaju do zemlje crnice. Ali, ako sam ja taj neki posao radio i uradio ga dobro, a vi došli da me gledate i aplaudirate mi, što bi se ja klanjao ako sam već dobro posao uradio. Kad sam sve uradio, vi me terate da vam se još na kraju i klanjam. Mislim da to nije u redu - rekao je Aleksandar Berček svojevremeno u emisiji "TV lica kao sav normalan svet".

Berček je glumio u mnogim filmskim i serijskim ostvarenjima kao što su “Otpisani“, “Porodično blago“, Vuk Karadžić, “Stižu dolari“, “Krugovi“, “Južni vetar“... Takođe, paralelno je gradio karijeru i u pozorištu.

Bio je i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu od 21. januara 1993. do 10. maja 1997.

Život glumca Aleksandra Berčeka nikad nije bio lak.

Detinjstvo je provodio u siromaštvu, a zbog bede u kojoj su živeli bio je neuhranjen, te zbog toga nije mogao ni u vojnu školu.

Još kao mali je shvatio da sve mora sam i često je isticao to da je jedina briga roditelja bila da ga obuku i nahrane.

“Pošto smo bili teška sirotinja, a sirotinja ide u vojne škole, ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavljivao i dva puta me odbiju zbog neuhranjenosti. Doduše, tamo su na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi možda su procenili koliko bih bio poslušan, pa me nisu primili. Elem, takmičio sam se u recitovanju u Žablju. Govorio sam Jesenjina i tu me publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem treće mesto”, ispričao je on svojevremeno u jednoj emisiji.

Osamostalio se kada je došao na studije u Beograd 1969. godine. Dobio je čak tri stipendije i, kako je rekao, kao student je imao više novca nego što je njegov otac imao penziju.

Zbog toga ga je otac prijavio policiji, a glumac je taj razgovor i prepričao.

“I ja, posle druge godine, doduše radio sam i jedan film, kupim polovnog fiću. Doteram ga kući a moj otac koga su zvali Lala milicajac kaže: ‘Čime si ovo došao?’. Autom. ‘Čiji je ovo auto?’. Moj”, pričao je glumac u emisiji.

“‘A ne može to tako’. I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam, naši prijatelji. Ali sve je bilo službeno: ‘Druže, saobraćajnu pokaži’. Kažu mom ocu: ‘Lalo, njegov je lepo piše ovde'”, ispričao je on dalje.

“Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim a on student, ne znam ni šta studira”, rekao je njegov otac, ispričao je glumac u emisiji.

Bonus video:

(Espreso)