KOLIKO SMO (NE)OBRAZOVANI? U Srbiji mnogo onih čak i bez OSNOVNOG OBRAZOVANJA

Luka* ima 15 godina i ne zna na koju stranu će se preliti voda ukoliko puna čaša stoji kod vozača autobusa koji mora naglo da zakoči.

Ovo je jedan od zadataka koji su petnaestogodišnjaci imali na jednom od prethodnog testiranja Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća (PISA).

Svaki treći učenik tog uzrasta u Srbiji funkcionalno je nepismen, a za vršnjacima iz zemalja članica Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaska više od jedne školske godine, pokazali su poslednji rezultati PISA testiranja iz 2018. godine.

Osim velikog broja funkcionalno nepismenih, u Srbiji je i dalje veliki broj ljudi bez ikakvog ili sa osnovnim obrazovanje.

Nešto manje od tri odsto stanovnika Srbije nema nikakvo obrazovanje, 11 odsto ima nepotpuno osnovno obrazovanje, dok školovanje posle osnovne škole nije nastavilo oko petine stanovništva.

FOTO: Public

FOTO: Profimedia

FOTO: Nemanja Pančić

FOTO: Profimedia

Zašto je u Srbiji trećina učenika funkcionalno nepismena i šta to znači?

Prema rezultatima poslednjeg PISA testiranja iz 2018. godine, čak trećina petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno je nepismena.

Srbija je, prema rezultatima tog istraživanja, ispod proseka zemalja članica OECD-a, koji ga i sprovodi.

Od rangiranih 79 zemalja, zauzima 45. mesto.

Kada je o zemljama regiona reč, na poslednjem testiranju Srbija je bila bolje rangirana od Bosne i Hercegovine (62. mesto), Crne Gore (52. mesto), Severne Makedonije (67. mesto) i Kosova (75. mesto), a lošije od Slovenije i Hrvatske, koje su na 21, odnosno 29. mestu.

Dok je broj funkcionalno nepismenih visok, relativno je mali procenat učenika koji su na visokim i najvišim nivoima dostignuća u ovim istraživanjima, rekla je Dragica Pavlović Babić, PISA koordinatorka u Srbiji.

Od tada nije sprovedeno novo istraživanje, pošto je odloženo zbog pandemije virusa korona.

Ovakvi rezultati su poražavajući, kaže pedagoškinja Vukica Jović.

Kaže da je situacija takva zato što je školstvo u Srbiji često i dalje bazirano na reprodukciji znanja, umesto na učenju za život i primeni stečenog znanja u svakodnevnim aktivnostima.

„PISA test je sastavljen tako da naša deca ne razumeju najbolje, u smislu da su zadaci direktno povezani sa životom i deca ne mogu da ih reše", kaže Jović.

Dodaje da obrazovni sistem u Srbiji pruža široko obrazovanje, ali da ima i nedostataka.

„Činjenica je da još nemamo nekakav standard, da i dalje radi ko kako hoće i onda se dosta sadržaja bazira na reprodukciji, odnosno na znanju koje nije primenjivo.

„Radi se često i dalje po principu 'nauči za danas', 'drži vodu dok majstori odu', a to neko znanje ne mogu da primene deca baš u životu", objašnjava Jović.

U školi se, prema njenim rečima, i dalje često traži od deteta da ustane i priča o nečemu i da bukvalno reprodukuje sve činjenice koje je naučilo, a ono ih „sutra zaboravi i to ničemu ne služi, to nije znanje".

Treba više raditi na znanju za život, nego na njegovoj pukoj reprodukciji

Jović ipak dodaje da se i to menja.

„Kod nas inovacije malo teško i sporo ulaze u primenu, imamo neki otpor prema njima, ali dosta toga se menja", objašnjava.

Promene se dešavaju, ali ih često sprovode pojedinačni vaspitači, učitelji, nastavnici.

„Decu treba učiti kroz igru i do kraja četvrtog razreda osnovne škole, do neke 11. godine, sve treba da im bude povezano sa životom i sa igrom.

„Ja sam pristalica Montesori sistema obrazovanja u kome deca uče kroz igru i koje ih osposobljava za život, a ne za ocenu."

Montesori metod je optimalan način rada sa decom od rođenja do 14. godine.

Zasniva se na prirodnim potencijalima deteta za razvoj, unutrašnjoj motivaciji, aktivnom učenju, povezivanju ideja i sticanju funkcionalnog znanja.

Osnivačica metoda je italijanska pedagoškinja Marija Montesori koja se sa saradnicima ceo život bavila proučavanjem razvoja dece.

Ocena nije merilo znanja i inteligencije

Dok je trećina đaka petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismena, sve je više učenika odličnog uspeha.

Srbija nema jedinstveni informacioni sistem koji bi evidentirao obrazovna postignuća na svim nivoima obrazovanja, od osnovnog do doktorskih studija.

Prema zahtevu Uneska, svaka zemlja treba da ima sistematsko vođenje evidencije o stanju u obrazovanju kako bi se obrazovne politike vodile na osnovu tih saznanja.

U protekle tri školske godine u osmom razredu 40-45 odsto učenika imalo je odličan uspeh, a čak 14 procenata je steklo Vukovu diplomu, podaci su Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) predstavljenim na prošlogodišnjem skupu „Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji".

U publikaciji se navodi da je poslednjih godina „došlo do inflacije visokih ocena, te ocene nisu više validan pokazatelj školskih postignuća".

Vukovu diplomu stiču osnovci koji su kroz celo školovanje prošli sa odličnim uspehom, sa peticima iz svih predmeta.

Jedan od autora publikacije je Ivan Ivić, psiholog i univerzitetski profesor u penziji koji je ceo radni vek posvetio intelektualnom razvoju i sposobnosti učenja kod dece.

U knjizi se kao ključni nalaz navodi podatak sa PISA testiranja iz 2018. koje se smatra objektivnim pokazateljem đačkih postignuća iz matematike, prirodnih nauka i čitanje i razumevanje raznovrsnih tekstova.

U ovoj trećoj grupaciji pitanja, koja se smatra najvažnijom jer od te veštine zavise u velikoj meri i drugi oblici učenja, pokazalo se da je trećina učenika prvog razreda srednje škole, funkcionalno nepismeno.

„To znači da kada čitaju jedan tekst oni mogu da shvate otprilike koja je opšta tema i da izvuku pojedinačne činjenice iz tog teksta, ne mogu da razumeju celinu poruke i pozadinu.

„Ne mogu da povežu to što su pročitali sa drugim znanjima i životnim iskustvima, toga nema i zato su funkcionalno nepismeni", naveo je Ivić.

„Ocena nije merilo inteligencije, već je ocena merilo uloženog truda u proučavanje neke oblasti", kaže Vukica Jović koja je doktorirala pedagogiju.

Roditelji, objašnjava, vrlo često grde decu jer su dobila jedan ili tri, pa pitaju zašto, da li je dete glupo, i time ga povređuju.

„Ne, ocena nema veze sa inteligencijom, samo sa onim koliko su truda uložili u proučavanje nekog sadržaja i to je to.

„Jako je važno da se to zna i deci tako treba olakšati", priča Jović.

Kao dobar primer navodi Japan, u kome učenici do šestog razreda ne dobijaju ocene.

„Nemaju ocene i radi se samo na njihovom funkcionalnom obrazovanju.

„Oni u školi nemaju čistačice, već deca posle nastave srede učionicu, kompletno je oribaju, nemaju nikog ni ko užinu priprema, već to oni rade u školi. I to je život.

„Sve drugo je manje važno", kaže Jović.

Zašto u Srbiji i dalje ima nepismenih iako je osnovno obrazovanje obavezno?

Oko 130.000 ljudi starijih od 10 godina u Srbiji je nepismeno, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), dobijeni na osnovu popisa stanovništva 2011. i poslednji put ažurirani 2017.

Prema ovoj statistici, oko 4.500 dece i mladih od 10 do 19 godina u Srbiji je nepismeno.

Statistika pokazuje i da oko 165.000 stanovnika Srbije starijih od 15 godina nije išlo u školu, a da nešto više od 10 odsto stanovnika ima nedovršenu osnovnu školu.

Pedagoškinja Jović kaže da ovi podaci pokazuju da iako je u Srbiji osnovno obrazovanje obavezno, u praksi ipak nije tako.

„Kažemo da je osnovna škola obavezna, a onda vidimo da ipak nije.

„Treba ispitati zašto je tako.

„Trebalo bi da postoji sistem koji vodi računa o tome da li su sva deca sa sedam godina krenula u osnovnu školu, ako nisu, zašto nisu, ko ih je sprečio u tome", navodi Jović.

Dodaje da u nekim delovima Srbije i dalje dece koja služe kao radna snaga i gde se govori da je škola nepotrebna.

Kako se razvijala pismenost u Srbiji

„Imam doktorat iz matematike a ne umem da podelim trocifreni broj“

„Nisu deca kriva, ne odlučuju ona da li će krenuti u školu, već roditelji, staratelji, službe socijalne zaštite.

„Prvo treba da vidimo zašto nisu pošla u školu, a onda zašto je neka koja su pošla nisu završila.

„Ako je osnovna škola obavezna, treba obavezno i da je završe tako što ćemo im mi pomoći, ne dajući im jedinice, nego tako što ćemo im na svaki moguć da bar imaju osnovnu školu", kaže Jović.

Prema podacima RZS-a, oko 21 odsto stanovnika Srbije ima završenu osnovnu školu, srednje obrazovanje ima oko 49 odsto stanovnika, dok više i visoko obrazovanje ima 5,7, odnosno 10,6 odsto ljudi u Srbiji.

Ovi podaci su važni, kaže Jović, da bi u budućnosti slika mogla da se promeni.

„Što se mene tiče, ja sam zastupnica toga da je dobro prvo imati zanat u rukama, pa tek onda fakultetsku diplomu.

„Svako dete treba prvo da osposobimo da sopstvenim rukama može da zaradi koricu hleba i da ne zavisi ni od koga", objašnjava Jović.

Kakvo je stanje u zemljama bivše Jugoslavije?

Dok je u Srbiji oko dva odsto stanovnika bez ikakve školske spreme, slična je statistika i u Crnoj Gori.

Prema popisu iz 2011. godine, oko dva odsto stanovnika Crne Gore, nema nikakvo obrazovanje, a osnovnu i nezavršenu osnovnu školu ima oko 28 stanovnika te zemlje.

Diplomu srednje škole ima oko 52 odsto stanovnika, dok je oko 17 odsto steklo znanje više škole ili fakulteta.

Iz iste godine su i poslednji dostupni podaci hrvatskog Državnog zavoda za statistiku.

Bez školske spreme tada je bilo oko 2,7 odsto stanovnika Hrvatske, dok je nepotpuno osnovno obrazovanje imalo oko sedam odsto ljudi.

Osnovnu školu završilo je oko 21 odsto stanovnika te zemlje, dok je srednje obrazovanje steklo 52 odsto ljudi.

U Hrvatskoj je 2011. bilo oko 16 odsto visokoobrazovanih.

U zemlji je tada živelo oko 0,8 odsto nepismenih ljudi.

Prema popisu stanovništva iz 2013. godine, u Bosni i Hercegovini je bilo skoro 90.000 nepismenih, odnosno 2,82 odsto, podaci su Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine.

Čak skoro pet odsto stanovnika BiH nema nikakvo obrazovanje, dok je oko devet odsto stanovnika krenulo u osnovnu školu, ali je nije završilo.

Oko petine stanovništva završilo je osnovnu, a oko polovine srednju školu.

Diplomu više škole ili fakulteta steklo je oko 14 odsto stanovnika BiH.

Rezultati PISA testiranja pokazali su da najbolju funkcionalnu pismenost imaju petnaestogodišnjaci iz Hrvatske i Slovenije.

Pedagoškinja Jović objašnjava da sve zemlje na Balkanu imaju sličan sistem, jer svi potičemo iz ondašnje Jugoslavije.

Dodaje da se izdvaja Slovenija, koja je još davno prilagodila sistem potrebama sticanja funkcionalnog znanja, a smanjila čistu reprodukciju, učenje napamet i slično.

„Mi drugi smo ostali u tom nekom sistemu kako je nekada bilo. Svaka zemlja za sebe to prilagođava tu i tamo.

„Svi ćemo na kraju izaći na taj put, pre ili kasnije, jer to nam je jedini put. Deca su naša budućnost i to je nešto čime treba da se bavimo, ali vrlo ozbiljno i odgovorno.

„Ne površno, od ministarstva do ministarstva, od promene do promene ministra prosvete, nego vrlo odgovorno i dugotrajno", kaže Jović.

Zaključuje da Srbija možda malo zaostaje za Evropom i razvijenim zemljama, u kojima se deca vrlo rano uključuju u školski sistem.

„Mi smo ipak zemlja u razvoju, tako da sam ja optimista. Biće i ovde sve kako treba", zaključuje Jović.

*Luka je izmišljen lik kako bi se ilustrovali rezultati istraživanja

( Espreso / BBC na srpskom )