PROMENE
VIŠE OD 5.000 SRPSKIH RADNIKA VRAĆA SE IZ RUSIJE? Oni koji ostaju imaju nove USLOVE, a ovde su najčešće ZAPOSLENI!
Zbog posla su ostali i građani mnogih zapadnih zemalja koje su odavno uvele sankcije Rusiji
Niko u Srbiji nema zvanični podatak koliko srpskih radnika je trenutno angažovano u Rusiji, ali neke procene govore da ih je oko 5.000. Većina je angažovana preko raznih agencija, mada neki nisu ni otišli legalnim putevima, pa zato o njihovom broju možemo samo da spekulišemo. Prema podacima sindikata, zaposleni su najčešće u građevinskoj industriji i na energetskim postrojenjima.
Zbog rata u Ukrajini, međutim, mnogi su odlučili da se vrate, ali danas ni Privredna komora Srbije, a ni Ministarstvo za rad, ne raspolažu preciznim informacijama kako o povratnicima, tako ni o broju zaposlenih. Šta bi se desilo sa našim radnicima kada bi Srbija pod pritiskom Zapada, ipak, uvela sankcije Rusiji, sagovornici "Novosti" imaju različita mišljenja, pišu Novosti.
Saglasni su u jednom da bi u najtežoj situaciji bili oni koji u ovoj zemlji imaju svoje firme i njihov biznis bi od tog trenutka imao ozbiljnih problema. Sa druge strane, zaposleni u ruskim firmama, pod uslovom da imaju legalne papire, odnosno radne dozvole i prijavljeno boravište, verovatno bi mogli, ako žele, da ostanu. Za njih bi, kao i za državljane ostalih "neprijateljskih" zemalja, od tog trenutka važila određena ograničenja.
- Država ne može na silu nikoga da vrati, već može samo preko ambasada da savetuje da oni to učine - smatra Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku. - Zbog posla su ostali i građani mnogih zapadnih zemalja koje su odavno uvele sankcije Rusiji.
Činjenica je, međutim, smatra Rajić, da će mnogima koji posluju u našoj zemlji propasti poslovi sa Rusijom i bez sankcija, jer smo se u ekonomskom smislu vratili u eru Hladnog rata. Već sada je za gotovo dve trećine poljoprivrednih i proizvoda građevinske industrije put do Rusije, Ukrajine i Belorusije - težak i preskup.
Radnici povratnici se, sa druge strane, žale na neisplaćene zarade zbog propasti poslova sa zapadnim kompanijama, a pojedini direktori sve češće izbegavaju da se hvale da posluju sa Rusijom, jer se boje da će im to zatvoriti vrata u drugim zemljama.
Saša Torlaković, predsednik Sindikata građevinskih radnika, naglašava da najveći broj naših ljudi radi na visokogradnji i izgradnji gasovoda, a traženi su mašinci i građevinci različitog stepena obrazovanja:
- Pojedinačno su ih put Rusije odvele firme poput "Energoprojekta" i u pitanju su uglavnom inženjeri. Nekada su mnogi radili u Sočiju i Sibiru, ali to je bilo davno. Posle toga broj naših radnika se na ovom tržištu znatno smanjio.
Torlaković smatra da bi, ukoliko bi naša zemlja uvela sankcije Rusiji, oni trebalo da se vrate u domovinu, jer bi verovatno to bila jedna od kontramera ruske strane.
Statistika pokazuje da se tokom prošle godine u inostranstvu zvanično posredstvom agencija zaposlilo oko 1.100 državljana Srbije, a od tog broja uhlebljenje u Rusiji je pronašlo njih oko 900. Što se tiče Ukrajine, tu naše agencije nisu pronalazile interes za posredovanje pri zapošljavanju.
Nemamo sporazum sa Rusijom
Pregovori Srbije sa Rusijom, Maltom i Katarom su u toku i još nemamo zaključene sporazume u oblasti zapošljavanja. Takvi ugovori postoje sa Slovenijom, pa se tamo lane zaposlilo oko 2.000 naših državljana, sa Belorusijom i Bosnom i Hercegovinom, ali Nacionalna služba za zapošljavanje tamo nije posredovala. Tako da i nije bilo zapošljavanja po osnovu navedenih sporazuma u pomenutim državama.
(Espreso)