potražnja
CENE RENTE VIKENDICA OTIŠLE U NEBESA: Dvojezični oglasi zbog Rusa, stručnjak otkriva šta možemo da očekujemo!
Poznato je da su prosečne cene kvadrata i u planinskim predelima dostigle visok nivo, od 2.000 do čak 4.000, 5.000 evra na Kopaoniku, te se logično postavlja pitanje koliko su ruralna i urbana sredina danas, u tom smislu, "egal"
Nedavno nam je stiglo proleće, što nas je nateralo da se zapitamo da li se već primećuje pojačana potražnja za placevima i vikendicama.
Pune dve godine, tačnije otkako je krenula korona, vlada pomama za kupovinom kuća van grada - kako u svetu, tako i kod nas. Najtraženije su bile one kuće koje su, na sat-dva do većih gradova, po mogućstvu sa prostranim dvorištem, bazenom, nekoliko prostorija.
Stručnjaka za nekretnine sa sajta sasomange.rs, Katarinu Kuzmanović, s početkom nove sezone ponovo kakav je trend na tržištu. Potvrđuje nam da se trend pojačane potražnje za placevima i vikendicama nastavio i da ne pada, još od marta 2020.
Tradicionalno, sa prvim danima proleća, raste i ponuda i potražnja kuća i placeva, priča nam Katarina, dodajući da su svi čekali kraj zime kako bi oglasili svoju nekretninu. Sa druge strane, ima i kupaca koji čekaju da se otopi sneg, kako bi krenuli u razgledanje nekretnina.To se, kaže, naročito odnosi na planinske centre.
- Najtraženije lokacije za placeve i vikendice su svakako u blizini Beograda i Novog Sada - Kosmaj, Avala, Fruška gora. Međutim u poslednjih, naročito godinu dana, velika je potražnja za kućama u celoj zemlji. Tu su Divčibare, Zlatar, Rudnik, Srebrno jezero, Perućac... Zbog subvencija države za mlade parove, velika većina kuća na selu do 10.000 evra su prodate - kaže sagovornica Telegraf Biznis.
Na pitanje kako se ove sezone kotira zemljište i koje su cene, Katarina odgovara da su cifre u prethodne dve godine već ozbiljno porasle, te da potražnja raste i zbog još jednog bitnog faktora: sve je više lokacija koje ranije nisu bile zanimljive, a sada ulaze u fokus kupaca.
Rastu cene i građevinskog i poljoprivrednog zemljišta
- Verujem da će se taj trend nastaviti. Na nekim lokacijama cene su porasle do nekoliko puta.
Ako imate dilemu gde ulagati - u gradu ili na planini, možda vam Katarinina stručna analiza pomogne u razrešenju. Naime, poznato je da su prosečne cene kvadrata i u planinskim predelima dostigle visok nivo, od 2.000 do čak 4.000, 5.000 evra na Kopaoniku, te se logično postavlja pitanje koliko su ruralna i urbana sredina danas, u tom smislu, "egal".
- Više puta se pokazalo i dokazalo da je nekretnina kao investicija, a to važi i za krizna vremena, uvek dobra investicija. Koja je najbolja od navedenih? Mislim da su obe podjednako dobre. Kopaonik i planinski centri su nedavno krenuli sa ekspanzijom i mislim da će se oni u budućnosti tek razvijati i da će potražnja na njima rasti. Što se tiče grada, ako tražite investiciju, dobro se informišite i odmerite. Lokacije na trasi metroa (1), centar grada (2) i neki delovi grada u kojima je planiran urbanistički razvoj (3) su dugoročno dobra investicija. Sve naravnozavisi od količine novca sa kojom raspolažete.
Kosmaj ima svoju nišu kupaca
A u kontekstu planina i izgradnje kuća, ne možemo da ne pomenemo Kosmaj, koji se, čini se, "krišom" i "stidljivo" nametnuo kao idealna destinacija za Beograđane - posebno što tamo sada sve češće niču luksuzne nekretnine.
- Kosmaj je prvi u Srbiji krenuo sa jednim novim trendom koji na zapadu odavno već postoji, a kod nas je tek došao, a to su zatvorena, luksuzna, samodovoljna i ekološki održiva naselja sa kućama koje pružaju pun komfor života u prirodi, a blizu grada. Trenutno, nekoliko investitora zida ovakve objekte i mahom je većina već prodata. Ljudi se sele iz grada jer im posao to dozvoljava, a opet, ne žele klasičan život na selu, već mogu da plate da neko umesto njih održava dvorište, okućnicu... To su, po pravilu, "naselja za poslovne ljude": IT stručnjake, sportiste, one koji žele da budu i daleko od drugih ljudi i gužve, i mislim da će toga biti sve više u Srbiji jer postoji niša kupaca - ističe Katarina Kuzmanović sa sajta za oglašavanje sasomange.
Kada je reč o tipu kuće koji se primarno traži, prema rečima naše sagovornice, "traži se sve, i veoma jeftino i skupo".
- Najtraženije su vikendice od oko 50.000 evra, ali se taj iznos vremenom povećava jer i cena nekretnina raste. Luksuznih vila tj. vikendica još uvek nema mnogo i njihove prodajne cene budu veoma visoke, za prosečnog kupca to bude previše, zbog čega se radije odlučuju da kupe plac i sami zidaju ili postave montažnu kuću.
Kriza utiče na cene, ali potražnja ne pada
Ne možemo da se ne osvrnemo i na krizu koja prolongirano traje, najpre usled pandemije, a onda i zbog rata u Ukrajini. Došlo je, ne samo do nestašice materijala i poremećaja u lancima snabdevanja, već i do poskupljenja na više nivoa. Koliko to sve utiče na cene na tržištu nekretnina?
- Građevinski materijal je drastično poskupeo zbog kovida i, sada, zbog lanaca snabdevanja iz Ukrajine. Čelik je poskupeo sa 600 dolara na 1.000 i više po toni, aluminijum je poskupeo najmanje 100 odsto... Isporuke su sada blokirane iz Ukrajine i investitori se okreću novim tržištima, a troškovi transporta rastu. Zbog svega ovoga, cene novogradnje su već počele da rastu, neki investitori ovih dana podižu cene, a veći talas poskupljenja očekujem u narednom periodu - priča nam Katarina i dodaje:
"Kako su neki od investitora rekli - neće dozvoliti da posluju u minusu, odnosno ili će podići cene ili će gradilišta stati. Potražnja je trenutno stabilna i velika je, verujem da tržište neće odreagovati padom potražnje usled poskupljenja, a kako je praksa do sada pokazala, cene novogradnje dižu i cene starih stanova".
I za kraj, dotakli smo se teme stanova. Da li je Katarina na sajtu koji vodi uočila neke neobične trendove u poslednje vreme?
- Da, oglasi za izdavanje stanova u Beogradu su sada dvojezični, vlasnici nekretnina pored opisa nekretnine na srpskom, opis daju i na ruskom jeziku. Uz to, cene rente su u porastu.
(Espreso / Telegraf Biznis)