Ilustracija, Foto: Filip Plavčić, Profimedia, Ilustracija

TURIZAM I LETOVANJA

USKORO POČINJE SEZONA LETOVANJA: 5 zlatnih saveta kako da vam ne PROPADNE unapred plaćeno putovanje

Pet stvari na koje treba da obratite pažnju pre nego što uplatite aranžman

Objavljeno: 06.04.2022. 15:31h > 15:36h

Da li ste se nekada bojali da će nešto poći po zlu a već ste unapred uplatili aranžman? Postoje "cake" uz pomoć kojih možete da se osigurate da vam putovanje ili novac ne propadnu.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA), upozorava da je „bitno pročitati sve ono što ugovarate, jer ljudi pristupaju malo neozbiljno putovanjima, a daju velike pare za to."

„Kada kupujete kola, vi se dobro raspitate, ne uđete u prvi salon i kupite automobil", napominje Seničić.

1. Pročitajte Opšte uslove putovanja

Prilikom rezervacije aranžmana preko turističkih agencija, bilo uživo ili preko interneta, putnik dobije i dokument Opšti uslovi putovanja.

Mnogi taj papir potpišu, navodeći da su saglasni, a da ga ni ne pročitaju.

„Pre svega, potrebno je proveriti da li agencija ima licencu Ministarstva turizma i da li ima Garanciju putovanja.

„Agencije su dužne da to naslove u svakom programu putovanja i broj garancije i broj licence", kaže Seničić.

Licenca je oznaka koja počinje slovima OTP, što je skraćenica za Organizatora turističkog putovanja, i ima niz cifara.

Ona važi tri godine dok se takozvana Garancija putovanja obnavlja svake godine.

Garancija može biti polisa osiguranja ili bankarska garancija.

„To je bitno zbog sigurnosti putnika u slučaju da se bilo šta desi ili agencija prestane da radi, onda putnici imaju mogućnost da se naplate preko osiguranja ili banaka.

„Takvo obezbeđenje ne omogućuju oni koji prodaju individualno ili preko društevnih mreža", navodi Seničić.

Dešava se da agencija otkaže aranžamane i to nije retkost.

Putnik se ovim dokumentom, po srpskim zakonima, obavezuje da može otkazati put 45 dana pre polaska bez penala.

Svako kasnije otkazivanje znači da će agencija zadržati određeni procenat novca.

FOTO: Promo
FOTO: Promo
FOTO: profimedia
FOTO: Profimedia

2. Pročitajte Program putovanja

Drugi dokument koji se često prenebregne je Program putovanja.

Ovde je agencija dužna da taksativno navede kad se kreće, odakle, koliko traje boravak, koji je datum povratka i šta aranžman obuhvata, a šta ne.

„Sve što piše je obaveza agencije da to ispuni.

„Međutim, ljudi to ne čitaju, dođu na destinaciju i onda se žale na razne stvari koje u stvari pišu", navodi Seničić.

U ovom dokumentu su navedene i obaveze putnika.

Postoje hoteli koji su samo za odrasle i decu stariju od 16 godina - adults only, ili neki koji ne prihvataju dva muškarca da spavaju u istoj sobi.

Sve su popularniji aranžmani koji podrazumevaju prevoz avionom čarter letovima, jer su jeftiniji nego kad se putuje redovnom linijom.

Međutim, i tu postoju začkoljica na koju Seničić skreće pažnju.

Aleksandar Seničić kaže da je turizam vrlo riskantan posao, a da je pandemija to dodatno otežala.

Vreme polaska čarter letova agencija saznaje najranije 48 sati pred put, a najkasnije 24 sata ranije.

„Agencija ne može da utiče na vreme polaska čartera, jer to je vanredni saobraćaj.

„Dozvole za poletanje aviona daju službe za to, ali to ne zavisi samo od našeg aerodroma, već i od onog tamo, da li su gužve", navodi Seničić.

Dan ili dva pred put tačno vreme saznaje i putnik.

Zato se dešava da se čarterom leti mnogo rano ujutro ili kasno uveče, iako svi vole da polete u 10 ujutro, a da se vrate u sedam uveče, dodaje.

To kod putnika probudi uvreženo mišljenje da im je „ukraden jedan dan".

Seničić tvrdi da se ne radi o ni o kakvoj krađi, jer hoteli računaju sobu od podneva ili 14 sati prvog dana do 11 sati poslednjeg.

„Evropska direktiva nas obavezuje da ako započnete putovanje u 23 sata, vi morate da kažete to je prvi dan.

„Kalendarski to mora tako da se navede, baš da ne bi došlo do nerazumevanja oko datuma putovanja", napominje Seničić.

3. Ne dajte da vas zavara niža cena na društvenim mrežama, ako krene po zlu - najčešće nemate kome da se žalite

Poslednjih godina je sve više oglasa i ponuda za letovanja na društvenim mrežama.

Kao i svaka nesmotrena kupovina preko interneta, rezervacija može da bude mačka u džaku.

U hrvatskom delu Istre, desilo se da je čovek izdavao vilu koja uopšte nije njegova, piše portal Glasa Istre.

Seničić navodi primer gde su u Nemačkoj tako primali uplate za luksuzni hotel u Turskoj, a oštećeni putnici nisu imali kome da se žale.

Koristili su fotografije hotela i prevara je otkrivena tek kad je neko pozvao direktno hotel da proveri neki podatak.

Pošto ne možete biti sigurni da li je sve onako kako izgleda na društvenim mrežama, najbolje je da to ne radite, napominje Seničić.

Cene su niže, jer ti ljudi nemaju nikakav rizik niti plaćaju porez.

„Ove godine putem društvenih mreža ljudi prodaju apartmane u Grčkoj i Istri, a onda imamo problem ako se nešto desi.

„Naravno da za to nema nikakve garancije, ne može država da vam garantuje ako ste vi sami odlučili da kupite nešto od nekog koga ne poznajete, zato postoje licence i licencirane agencije", navodi direktor YUTA.

Ukoliko agencija ne može da ispuni nešto od navedenih stvari putnik ima pravo na reklamaciju - zamenski aranžman ili povraćaj novca, a moguće je obratiti se i Turističkoj inspekciji.

Kad je reč o stranim sajtovima ili portalima za oglašavanje, poput sajta Buking, korisno je proveriti kom zakonskom okviru podležu njihovi korisnici.

„Tu takođe ulazite u sopstveni rizik, morate da znate gde su oni registrovani.

„Na primer, Buking je registrovan delom u Americi, ali neki delovi su na Sejšelima ili ostrvskim državama", navodi Seničić.

4. Računajte da hoteli nekad prodaju više mesta nego što imaju

Iz ličnog iskustva, Seničić navodi situacije kada je putovao u Berlin, dva puta mu se desilo da preko Bukinga rezerviše hotel, a da kad dođe tamo - nema mesta.

Ironično, to mu se desilo baš kad je išao na veliki Sajam turizma u nemačkom gradu.

„Oni meni reše taj problem, premeste me u neki drugi hotel, u drugom delu grada, međutim to više nije ono što sam ja hteo".

U takvim situacijama, koje su posebno u sezoni vrlo česte, putnik nema mnogo izbora, jer su zakoni na strani hotela, dodaje Seničić.

Ako dođete u takvu situaciju, hotel ili agencija dužni su da vam ponude hotel iste ili više kategorije, ali nema garancije da će biti, na primer, u istom delu grada.

„To nijedna agencija ne može da izbegne kad su u pitanju poslednja mesta u avionu.

„Rezervacioni sistemi su živa stvar, ne rezervišemo samo mi mesta na tim letovima", kaže Darko Asanović iz agencije Drim lend sa kojom su sklopili aranžman.

Upravo ovakve mogućnosti su, tvrdi, bile naznačene u Programu putovanja i Opštim uslovima.

„Znamo da kad ljudi uplate aranžman da oni hoće da putuju, zato mi ponudimo alternativu.

„Ako neko ne želi, vraćamo novac", kaže Asanović, dodajući da su deo Nacionalne turističke organizacije.

Korona virus i domaći turizam: Mogu li jezera, banje i bare da zamene more

Srpski turizam u raljama korone: „Pandemija nas je gurnula na ivicu propasti"

5. Osigurajte se od otkazivanja puta, naročito za skuplje destinacije

Seničić se zalaže da osiguranje od otkazivanja puta bude obavezno za sve, ali država nije saglasna sa tim.

„To je osiguranje koje pokriva i mogućnost kada se razbolite, imate nesrećan slučaj i tako dalje, otkažete put i ostvarujete prava preko osiguravajućeg društva", objašnjava.

Cena tih osiguranja kreće se od dva do četiri odsto vrednosti aranžamana, što se svakako isplati kada se radi o skupljim putovanjima.

„Tada za 20 evra ostavljate tu mogućnost, jer niko ne zna šta može da vas zadesi sutra ili prekosutra", napominje on.

Turizam je vrlo riskantan posao, kaže on, jer agencije najčešće kupuju „prazno za puno", odnosno zakupe sobe u hotelima u određenom periodu sezone i trude se da ih popune.

Kada to ne uspeju, gube novac.

„U turizmu nema magacina, kao u drugim industrijama, pa ako ne prodate ove godine bude u magacinu i prodaćete sledeće godine.

„Nama ako je prošao 1. jul, prošao je, i to ne može da se nadoknadi", dodaje.

Tako se desilo da pre dve godine bankrotira jedna od najvećih i najstarijih svetskih turističkih agencija - britanska kompanija Tomas Kuk.

Godišnji promet im je bio deset milijadi evra, opsluživali su 19 miliona putnika i imali 22.000 zaposlenih u 16 zemalja sveta.

Usled pandemije korona virusa, sličan scenario mogu da dožive i mnoge manje agencije i to je još jedan od razloga da se što više nelagodnosti predupredi na vreme, zaključuje Seničić.

( Espreso / BBC na srpskom)