Ilustracija, Foto: Profimedia

kamatne stope

NEVEROVATNOM BRZINOM RASTU KAMATE U SVETU: Da li ima bojazni i za Srbiju, šta će biti sa kreditima?

Američka centralna banka (Fed) podigla je svoju referentnu kamatnu stopu u martu da se suoči sa inflacijom, najvećom u poslednjih 40 godina i sa izgledima da se pogorša zbog ruske invazije u Ukrajini

Objavljeno: 06.04.2022. 10:21h

Kamatne stope i rate na kredite već nekoliko godina stagniraju, i u svetu i u Srbiji. Nove globalne okolnosti, međutim, već dovode do rasta kamata na međunarodnom nivou, a to znači da bi promene mogli očekivati i kod nas. Fed ovih dana ponovo najavljuje dizanje kamata, a to je ozbiljna poruka i za ostatak sveta.

Signali koji ovih dana stižu sa svetskog bankarskog tržišta ukazuju da se periodu jeftinih kredita lagano bliži kraj. Prvo je kamate podigao američki FED uz najave da će do 2024. biti još nekoliko povećanja, a onda je sličan potez najavila i Evropska centralna banka. Potom je FED ponovo povukao potez.

Federalne rezerve koje su u martu podigle svoju ključnu kamatnu stopu prvi put u više od tri godine (za 0,25 odsto), u maju na zasedanju će dodatno podići i to verovatno za 50 baznih bodova, saopšteno je pre neki dan..

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS
FOTO: Printscreen/RTS

Američka centralna banka (Fed) podigla je svoju referentnu kamatnu stopu u martu da se suoči sa inflacijom, najvećom u poslednjih 40 godina i sa izgledima da se pogorša zbog ruske invazije u Ukrajini.

Posle dvodnevnog sastanka u martu odbor za monetarnu politiku Feda je ukazao je na rizike koje predstavlja ruska vojna invazija Ukrajine i sankcije.

A, sve se vrti oko Euribora, kamate za koji su vezani mnogi krediti u Srbiji i koji je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do 5 procenta. U međuvremenu, Euribor je počeo značajno da pada - u minus je ušao još 2016. godine, i na tom nivou je i danas, ali raste kako je izbila kriza u Ukrajini.

Grafikon sa najnovijim podacima pokazuje da je u januaru tromesečni euribor iznosio 0,56 odsto, a danas 0,47 odsto i to je prvo pomeranje na gore posle dugo vremena.

O uticaju euribora možda najbolje govori sledeći primer. Eventualni skok euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu stambenog kredita od 277 evra da poveća na 316 evra. Kod keš kredita povećanje bi bilo manje, ali opet značajno imajući u vidu mnogo manji iznos ukupnog zajma u banci.

Primer za stambeni kredit

Kredit od 50.000 evra

Euribor sada 0 %

Rok otplate 20 godina

Kamata u banci 3 %

Mesečna rata sada sa euriborom od 0 odsto - 277 evra

Mesečna rata sa rastom euriborom na 1,5 odsto - 316 evra

Mesečna rata sa rastom euriborom na 3 odsto - 358 evra

Primer za keš kredit kredit

Kredit od 5.000 evra

Euribor sada 0 %

Rok otplate 5 godina

Kamata u banci 10 %

Mesečna rata sada sa euriborom od 0 odsto - 106 evra

Mesečna rata sa rastom euriborom na 1,5 odsto - 109 evra

Mesečna rata sa rastom euriborom na 3 odsto - 113 evra

U Narodnoj banci Srbije ocenjuju da izgledi globalnog ekonomskog rasta postaju neizvesniji, a da dodatni rast cena energenata, hrane i sirovina za proizvodnju povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i trajati u dužem periodu.

- Takođe, u takvim okolnostima nije izvesno ni kojom brzinom će se odvijati očekivana normalizacija monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, kao i kakve će efekte povećana neizvesnost na globalnom nivou imati na finansijske uslove i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju - naveli su u izveštaju NBS od pre dve nedelje.

Ekonomista Saša Đogović kaže da rast kamata treba očekivati.

- Kamate će sigurno rasti jer Srbija nije izolovano ostrvo, ali koliko će rasti teško je reći. Kada govorimo o euriboru, jasno da će naše banke svakako pratiti šta rade Evropska centralna banka i FED - rekao je Đogović.

Predsednik IO Komercijalne banke Vlastimir Vuković rekao nam je nedavno da je izvesno da će doći do nivelacije kamatnih stopa.

- Pored odluka centralnih banaka i referentnih stopa, na kamate utiču ponuda i tražnja, ali i konkurencija i rizici. Svi ti parametri uticali su na to da smo u u januaru i februaru svedočili silaznim trendovima kamatnih stopa. Verujem da će situacija ostati nepromenjena u narednih nekoliko meseci, a nakon toga će zavisiti od politika centralnih banaka Evrope, FED-a, naše Narodne banke Srbije, ali opet kažem i tržišta - ocenio je Vuković.

(Espreso / Blic)