TUGA!
NAJNOVIJA VEST, UMRO BRANISLAV ŠOŠKIĆ!
Bio je direktor Instituta za ekonomska istraživanja u Beogradu (od 1961. do 1984.), član Ekonomskih saveta Srbije i Crne Gore, Saveznog ekonomskog saveta, Međunarodnog komiteta za proučavanje modernog kapitalizma i ekonomske teorije
Akademik Branislav Šoškić, redovni član Crnogorske akademije nauka i umetnosti, preminuo je 4. aprila 2022. godine u Beogradu. Sahrana za kremaciju obaviće se u petak, 8. aprila 2022. godine, u 11.15 časova na Novom groblju u Beogradu.
Branislav Šoškić rođen je 19. novembra 1922. godine u Gusinju. Školovao se u Novom Pazaru i Beranama (gde je diplomirao sa odličnim uspehom).
Kao gimnazijalac (1936) postao je član SKOJ-a.
Studije je započeo 1940. godine na Univerzitetu u Beogradu.
Učesnik je Narodnooslobodilačkog pokreta od 1941. godine.
Krajem 1941. godine uhapšen je od okupatora (u Beranama) i interniran u albanske logore. Sa grupom zatočenika doveden je u zatvor u Podgorici (april 1942) i izveden na streljanje (na Ćemovsko polje) i zauzvrat vraćen u logore.
Posle kapitulacije Italije (1943) postao je sekretar SKOJ-a, predsednik Antifašističke omladine beranskog okruga i član KPJ.
Kao politički komesar bataljona NOV i POJ učestvovao je u oslobađanju Beograda (oktobar 1944), bio sekretar divizije SKOJ-a i na drugim funkcijama.
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (1951. kao najbolji student svoje generacije), gde je izabran u zvanje asistenta, a posle doktorata (1954) za docenta (1955), vanrednog profesora (1960) i redovnog profesora (1965). ) za predmet Ekonomske doktrine.
Bio je direktor Instituta za ekonomska istraživanja u Beogradu (od 1961. do 1984.), član Ekonomskih saveta Srbije i Crne Gore, Saveznog ekonomskog saveta, Međunarodnog komiteta za proučavanje modernog kapitalizma i ekonomske teorije i Naučni sekretar Naučnog društva Srbije, član Registarske komisije za izbor prvih članova CANU, član Savezne komisije za izradu dugoročnog programa stabilizacije privrede (1981-1983), Komisije za reforme (1988-1989).
Bio je predsednik CANU (1981–1985), predsednik Predsedništva i Saveta Akademije nauka i umetnosti SFRJ (1981–1984), (prvi) predsednik Međuakademskog komiteta za ekonomske nauke (1994–2002). ), Naučno društvo ekonomista Jugoslavije, zatim Srbije i Crne Gore i (prvi) predsednik Jugoslovenske (a potom) Akademije ekonomskih nauka Srbije i Crne Gore (1998–2000).
Bio je poslanik Savezne skupštine i predsednik Odbora za visoko obrazovanje i Odbora za prosvetu Prosvetno-kulturnog veća (1966-1970, 1970-1975), predsednik Republičkog saveza prosvete Srbije (1967-1970). ). Bio je član (1984–1985) i predsednik Predsedništva Crne Gore (1985–1986).
Bio je predsednik Saveta „Enciklopedije Crne Gore“, predsednik Jugoslovenske komisije za Unesko i dr. Bio je član Evropske akademije nauka i umetnosti (1992), Evropske ekonomske asocijacije, redovni član Naučnog društva Srbije (od osnivanja 1969).
Bio je predsednik Komiteta ekonomskih nauka CANU (1973), rektor međunarodnih postdiplomskih i doktorskih studija i profesor emeritus (od 2007) Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija.
Redovni je član (od osnivanja 1961. godine) i (prvi i doživotni) predsednik Naučnog društva ekonomista (bivša Jugoslavija, zatim Srbija i Crna Gora).
Bio je redovni član Jugoslovenske, kasnije Akademije ekonomskih nauka Srbije i Crne Gore i njen prvi predsednik (od 2010) i (prvi) predsednik Evropske ekonomske asocijacije akademika (od 2010).
Dobitnik je Povelje (1967) i Povelje i plakete (1977) Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kao i Povelje (1980) i Plakete (2010) u Kragujevcu, Plakete Kolarčevog narodnog univerziteta (1977). Dobitnik je Nagrade Beogradskog univerziteta za najbolji univerzitetski udžbenik (1970); Oktobarske nagrade Beograda za najbolja ostvarenja u oblasti nauke (1971); Trinaestojulske nagrade (1977); Nagrade AVNOJ-a za stvaralaštvo i rad od opšteg značaja za razvoj Jugoslavije u oblasti ekonomskih nauka (1984).
Dobitnik je i Jubilarne povelje SUBNOR-a Beograda (2010).
Odlikovan je medaljom za hrabrost, Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod, Ordenom Republike sa srebrnim vencem, Ordenom rada sa crvenom zastavom, Ordenom Republike sa zlatnim vencem, i neka inostrana odlikovanja.
Crnogorska akademija nauka i umjetnosti objavila je njemu u čast jubilarni zbornik „Naučna misao akademika Branislava Šoškića“ (1994).
Objavio je preko 400 naučnih radova na našem i stranim jezicima.
Za redovnog člana Društva za nauku i umjetnost Crne Gore, kasnije Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, izabran je 6. marta 1973. godine.
Bonus video:
(Espreso/CDM)