samo oštro
NE DAJTE DA VAS PONIZI, NISTE NIČIJI OTIRAČ: Postavite GRANICE partneru, žrtvovanje se OBIJE O GLAVU
Osećaj poniženosti i sramote koji se javlja nakon toga, neizdrživ je.
Verovatno vam se nekada dogodilo da kažete “da” kada mislite “ne”, da prećutite svoje mišljenje kako ne biste izazvali konflikt ili da kažete ono što neko očekuje od vas, samo kako bi ta osoba bila srećna.
Osećaj poniženosti i sramote koji se javlja nakon toga, neizdrživ je.
Postavljanje granica prema drugim ljudima, neizmerno je važno za očuvanje psihičkog zdravlja, ali i percepciju drugih ljudi prema nama. Nensi Levin je u svojoj knjizi “Postavi granice” objasnila šta granice podrazumevaju i zbog čega su važne.
Zašto su granice važne ?
Odgovor je sasvim jednostavan, ako želite d aživite srećan i ispunjen život, okruženi ljudima koji vas cene i poštuju, dok ste osoba koja zaista ceni sebe, onda morate da postavite granice. U strahu od odbijanja i sukoba, ljudi neretko ignorišu svoje granice i momenat do kog mogu nešto da istrpe.
Istina je, zapravo, da izbegavanje sukoba nije garancija mira, već sve manjeg i manjeg nepoštovanja svoje ličnosti.
– Sami prelazite svoje granice. Niko ne može da pređe vaše granice ako mu ne dozvolite. Ukoliko želite da naučite kako da postavite efikasne granice, morate se suočiti sa tim – vaša je odgovornost da prepoznate, postavite i saopštite granice koje su vam potrebne da biste na vreme upozorili druge. Zatim, ako neko pređe vašu granicu, morate zauzeti čvrst stav i izaći iz situacije da se vaše postavljene granice ne poštuju. Ako to ne učinite, ne poštujete sopstvene granice – rekla je Nensi Levin u svojoj knjizi.
Kada preuzimamo odgovornost za nečija osećanja ili reakciju, stavljamo sebe zapravo u ulogu žrtve. Ta pozicija kratkoročno može biti korisna jer izbegavamo sukob kada je, na primer, pogrešan trenutak za to ili je stvar nevažna. Dugoročno, pak, čovek počinje da pati, osećajući konstantnu nemogućnost da se izrazi.
– Ako se stalno osećate zanemareno, da vaša osećanja nisu bitna, neizbežno ćete postati razdražljivi, nervozni i ogorčeni. Možda ćete moći da potiskujete svoj bes godinama ili čak decenijama, ali on će naći način da izbije – napisala je Levin.
Godine skupljanja besa, nezadovoljstva i ogorčenosti, mogu da rezultiraju pojavom fizičkih znakova. Blagi grčevi u stomaku, crvenilo u licu i slabost koju osećamo nakon razgovora sa nekim, česti su simptomi nakupljenih loših emocija.
Ukoliko niste postavili granice u svojim dvadesetim godinama, verovatno mislite da je već kasno za to. Međutim, grešite, jer nikada nije kasno početi sa bilo kojim procesom promena.
Neophodno je da budete istrajni u želji da stvarno postavite te granice. One predstavljaju štit vašeg mentalnog, a kako ste već pročitali i fizičkog zdravlja.
Kada razmislite o tome koje odnose ćete izgubiti kada pšostavite granice, postaćete svesni jedne važne stvari: dok ste se vi trudili da prihvatite ljude takve kakvi jesu i da sa njima održavate divan odnos, oni se nisu ni izbliza potrudili da prihvate vas u potpunosti.
I za to ste donekle vi krivi, jer niste pokazali svoje prave osobine, odnosno granice. Moguće je i da su se oni samo pravili da ih ne vide. U svim vezama u kojima ljubav i poštovanje “kupujete“ vi zapravo nemate šta da tražite.
(Espreso/Sensa.hr)