OVIH 10 ZANIMLJIVIH ČINJENICA O SVEMIRU SIGURNO NISTE ZNALI! Neće vam biti svjededno kada ih čujete!

Iako mislimo da znamo mnogo o svemiru, on je toliko veliki i misteriozan, da zapravo znamo veoma malo o njemu.

Srećom, naučnici stalno dolaze do nekih novih otkrića koja nam pomažu da dublje sagledamo njegovu suštinu.

1. Široko prihvaćena teorija o nastanku svemira jeste ona koja kaže da je sve počelo Velikim praskom. Ova teorija objašnjava nastanak svemira tako što je sva materija bila zbijena u malom prostoru koji je eksplodirao. Teoriju Velikog praska podržava činjenica da se galaksije međusobno udaljavaju.

Ali šta je bilo pre Velikog praska? Ništa? Kako je onda izgledalo to ništa? I kako će se to zapravo završiti? Da li će se svemir i dalje širiti ili će se gravitacijom sužavati, sabijati?

Da li će se onda dogoditi još jedan Veliki prasak? Odgovor na ova pitanja ne zna niko.

2. Kao što je već spomenuto, galaksije se međusobno udaljavaju sa jednim izuzetkom ─ galaksijom Andromeda, koja je na putu ka galaksiji Mlečni put. Ali bez straha, one će se na svom putu susreti tek za četiri milijarde godina.

3. Na visini od 400 km Zemljom kruži Međunarodna svemirska stanica (MSS). Ova stanica kruži Zemljom brzinom od 27.600 km/h. Takav objekt bi, na primer, prešao od Košica do Bratislave za 40 sekundi. MSS je otprilike veliki kao fudbalski stadion. Zbog čega toliko mesta? Stanica služi kao središte istraživanja mikrogravitacije i sredine svemira. Na njoj se sprovode eksperimenti iz raznih oblasti. MSS se može videti okom.

4. U svemiru su standardni loptasti ili kuglasti oblici. Naša Zemlja je loptasta, svaka druga planeta je loptasta, Mesec je loptast, zvezde su loptaste, Crna rupa je loptasta, putanje planeta su kružne ili eliptične, galaksije su kružne i tome slično. Jedino Saturn na svom severnom polu ima šestougaonik.

5. Logičnim razmišljanjem došli bismo do zaključka da je Merkur, budući da je najbliži Suncu, najtopliji, ali ipak nije. Venera je najtoplija planeta. Zašto? Venera doduše ima sličnu veličinu, gravitaciju, i slične je materije kao Zemlja, ali se u jednoj stvari dosta razlikuju — atmosferi. Venera ima nestvarno gustu atmosferu. Na površini Venere je pritisak 90 puta jači nego pritisak na Zemlji. Da bismo doživeli takav pritisak na Zemlji, morali bismo da zaronimo na kilometar u okean. Međutim, pored velike gustine, atmosfera Venere sadrži veliki procenat ugljen-dioksida i ta kombinacija stvara jak efekat staklene bašte i upravo zato je na Veneri 480 stepeni celzijusa.

6. Od 1969. do 1972. godine bilo je 7 sletanja na Mesec, ali od tada nijedan čovek nije kročio na Mesec. Zašto smo prestali da idemo na Mesec? Nema razloga, a nema ni novca. Pozitivno je i to što se govori o sletanju na Mars, i o njegovoj kolonizaciji. Ilon Mask sa svojom firmom Spejs iks planira da kolonizuje Mars do 2025. godine. Amerika i Rusija planiraju da posete Mars u tridesetim godinama ovog veka, Japan to isto planira 2030. a Kina ima u u planu da 2036. godine poseti Mesec.

7. Sa svemirom se vezuje pitanje da li smo u njemu sami i da li ima života na drugim planetama ili Mesecu. Najpre bi trebalo da odredimo šta tačno smatramo životom. Ako vanzemaljcima smatramo bakterije mogli bismo reći da život postoji na Mesecu, Marsu, zato što smo ih svojom posetom tamo preneli. Naravno, te bakterije će najverovatnije nestati, umesto da se dalje razvijaju. Već godinama šaljemo u Svemir radio-signale i čekamo na odgovor, koji verovatno neće uskoro doći.

8. Sunce je toplo. Toplota na površini Sunca je 5.500 stepeni celzijusa, ali smo uprkos tome na njemu našli vodu u formi pare. Ta forma vode se nalazi na nešto hladnijim mestima Sunca, koje zovemo Sunčeve pege.

9. Ako ste nekada videli poletanje rakete, možda ste se zamislili nad pitanjem kako odmah po startu rakete ogroman oblak dima preplavi startnu površinu. Taj dim u stvari nije dim nego vodena para. Otkud tu para? Od vode, koja se poliva po celom startnom polju. Uloga vode je da ublaži ogromnu akustičnu energiju motora, koja bi mogla da ugrozi i samu raketu.

10. Kada uveče pogledamo u nebo, u suštini zapravo putujemo u vremenu. Kada je lepo vreme vidimo puno zvezda, samo što su te zvezde strašno daleko da svetlost od njih ka nama putuje nekoliko godina. Na primer Eta Velikog medveda, koja se nalazi na kraju Velikih kola, udaljena je od nas 103 svetlosne godine. Svetlost je od nje putovala 103 godine, pre nego što je stigla do nas. To znači da Eta Velikog medveda sigurno nije tamo gde je vidimo, možda čak ni ne postoji više.

Možda nikada nećemo uspeti da otkrijemo sve o svemiru, ali svakako nikada nećemo prestati sa istraživanjima. Verujemo da će nas svako novo oktriće jednako fascinirati kao i ono prethodno i biti podjednako značajno.

(Espreso / Red Info Portal)