VELIKI GUBITAK
TRAGEDIJA BRANISLAVA TIODOROVIĆA! Znao je da je bolestan, OTIŠAO JE
Zbog očevog premeštaja u vojnu bolnicu u Nišu, preselili su se u grad na Nišavi
Profesor i član kriznog štaba Branislav Tiodorović rođen je 17. avgusta 1949. godine u Vranju. Otac Drago, bio je oficir JNA, majka Evica (Mladenović) domaćica.
“Otac je rođen u Podgorici, a u Vranje je stigao sa Narodnooslobodilačkom vojskom. Majka je bila jako mlada kad su se venčali i pošto je otac zbog službe često odustvovao, ona je brinula o sestrama i meni. Sećam se da je otac govorio ijekavicom i pisao ćirilicom celog života. Bio je veoma realan, na primer kad je čuo da ću studirati medicinu, mirno je to prihvatio. I kad sam mu rekao da sam diplomirao, isto je odreagovao, jedino je dodao: ‘Hoćeš li sad da radiš nešto?“ Ali, znao sam da me podržava, baš kao i majka. Pustili su me da sam odlučujem o svemu, što je bilo dobro”. Doktor ima i dve sestre, bliznakinje, koje su četiri i po godine mlađe od njega. “Jedna je bila glavna medicinska sestra u KC Podgorica, druga je završila ekonomiju i živi u Nišu. Vaspitavali su nas da budemo vredni, da u životu mnogo učimo i trudimo se. Govorili su nam da je u radu spas”.
Zbog očevog premeštaja u vojnu bolnicu u Nišu, preselili su se u grad na Nišavi.
Sa odličim uspehom završio je osnovnu školu “Zmaj Jova Jovanović” u Vranju. “Moji učitelji su bili divni. Vodili su nas na izlete, pešačili smo oko osam kilometara do reke. Usput su nam toliko toga otkrivali o prirodi. Taj osećaj dok hodate preko livada do kamenih vrhova najviše planine je neponovljiv”. Srednju školu “Stevan Sremac” u Nišu, takođe je završio sa odličnim uspehom. “Tad još nisam znao da ću biti lekar, nameravao sam da upišem mašinstvo. Naše odeljenje je bilo najbolje u gimnaziji i kad sam čuo da je čak 12 mojih drugova i drugarica upisalo Medicinski fakultet, u poslednjem trenutku sam se prelomio. Povuklo me je to da budem sa njima”.
Na Medicinskom fakultetu u Nišu diplomirao je 1976. sa prosečnom ocenom 8.58. “Najbolji na fakultetu bio je moj kolega iz grupe, Steva Ilić, sa prosekom 8.90. Mi smo još odskakali u odnosu na druge. A danas, ako nemate prosek 10, kao da ništa niste uradili. I nisu kriva deca što je to tako, već profesori, a ‘grešna je’ i Bolonja“.
SMRT 43 STARCA U GERONTOLOŠKOM CENTRU
" I najveću tugu u životu, posle smrti mojih roditelja, osetio sam kad su nam poumirali starci u Gerontološkom centru u Nišu od korone. Majka mi je rano umrla, u 56. godini od infarkta, a bila je i dijabetičar, imala je problema s bubrezima. Ipak, nisam tad bio mlad jer su se i moji rano uzeli. Majka čak nije imala ni 18 godina, za brak je morala da dobije saglasnost, ne samo porodice, nego i vlasti. Za sada znamo da je 43 umrlo u Gerontološkom od posledica zaražavanja, toliko je evidentirano u KC. Najteže je kad vam se desi nešto što nije moralo. Istraga još traje, ali zna se ko je doneo koronu. Znao je da je bolestan, došao je iz inostranstva i otišao da vidi majku" , rekao je jednom prilikom Tiodorović.
(Espreso)