G7 NE PRIHVATA RUBLJU! Hoće li im Putin zavrnuti gas?

Energetski odnosi Zapada i Rusije dodatno se komplikuju. Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) juče je odbila zahtev ruskog predsednika Vladimira Putina da kupuje gas u rubljama. Iz Moskve su im poručili da će to dovesti do prekida isporuke plavog goriva.

Putinova odluka da "neprijateljske" zemlje, koje su uvele sankcije Rusiji, moraju da plaćaju gas u rubljama dovela je Zapad u nezgodnu poziciju, pa se procenjuje da li je ruski predsednik spreman da ide do kraja i zavrne plavo gorivo državama koje to ne budu poštovale. Kremlj je u ponedeljak saopštio da procedure za plaćanje ruskog gasa u rubljama treba do 31. marta da budu implementirane, a izveštaj o tome dostavljen predsedniku Putinu, pišu Novosti.

- Trenutno nadležni resori razvijaju sve modalitete sa kompanijom "Gasprom", nakon čega će biti definisan jasan vremenski okvir - rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. - Procedure o snabdevanju su veoma komplikovane, a uključuju isporuke, plaćanje i prilagođavanje salda.

Nakon toga je stigla vest da su zemlje G7 - Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija, SAD, Kanada i Japan, odbile zahtev Rusije da kupuju ruski gas za rublje.

- Svi ministri u potpunosti su se saglasili da bi ovo moglo biti jednostrano i jasno kršenje postojećih ugovora - rekao je nemački ministar energetike Robert Habek. - Plaćanje u rubljama nije prihvatljivo i apelovaće se na kompanije koje su time pogođene da ne pristanu na Putinove zahteve.

Ivan Abramov, zamenik predsednika Odbora Saveta Federacije za ekonomsku politiku, istakao je da je zahtev Moskve jasan.

- Ako ove zemlje odbiju da kupuju gas za rublje, to će svakako dovesti do prekida isporuka - precizirao je Abramov. - Rusija ne može da isporučuje gas besplatno. Oni imaju dovoljno mogućnosti da kupe rublje, mogu to učiniti odmah, na bilo kojoj berzi. Ne postavljamo nerealne uslove.

Peskov je prethodno, takođe, istakao da Rusija definitivno neće isporučivati gas besplatno. Odluka o plaćanju u rubljama ne odnosi se na Srbiju, što je nedavno potvrdio i portparol Kremlja. Putin je iznenadio lidere EU kada je 23. marta najavio ovu promenu u kupovini ruskog gasa, koja bi osnažila rublju i rusku centralnu banku, a istovremeno naterala EU da povuče sankcije koje je uvela Rusiji. Putinovu odluku nemački mediji ocenjuju kao pametan šahovski potez, jer stavlja Evropu pred izbor između kuge i kolere. Zemlje članice su podeljene po pitanju da li evropska ekonomija može da podnese embargo na ruske energente, jer ne postoje alternativni izvori snabdevanja.

Evropski zvaničnici više zemalja, među kojima su Austrija, Mađarska, Nemačka, Grčka, Belgija, upozoravaju da bi odricanje od gasa i nafte iz Rusije, nanelo više štete EU nego Moskvi. I stručnjaci su saglasni sa tom ocenom. Kako sada stvari stoje, tačna je ocena bivšeg poslanika Državne dume, Alekseja Puškova, da se glavna bitka za novi svetski poredak vodi na energetskom frontu.

- Rusija se pokazala kao nezamenljiv igrač na svetskom energetskom tržištu i tako je donela presudu zapadnom svetu - istakao je Puškov. - Neko se nadao da će snabdevanje gasom iz Rusije zameniti nabavkom iz Katara? Pogledajte šta su poručili iz te zemlje.

Šef ministarstva energetike Katara El-Kabi rekao je u subotu, na međunarodnom forumu u Dohi, da će Evropi biti potrebno pet do sedam godina da zameni rusko plavo gorivo. Istakao je da je ta zemlja spremna, na poziv SAD, da učestvuje u obezbeđivanju dodatnih zaliha EU, ali da 85 odsto njenog trenutnog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) čine dugoročni ugovori, uglavnom sa azijskim zemljama.

Embargo vodi u recesiju

Austrijski ekonomisti su sigurni da bi bojkot ruskih energenata izazvao pad BDP-a za dva do četiri odsto, što bi značilo tešku recesiju za tu zemlju. Šef Ekonomskog instituta Gabrijel Felbermajer, ističe da bi čitave industrijske grane bile ugrožene bez povoljnog ruskog gasa. Slične ocene prenose i nemački mediji, ističući da bi embargo na rusku naftu i gas bio preskup za tu zemlju. Podsećaju da je vlada u Berlinu prošle sedmice donela novi paket mera da bi ublažila udar skoka cena energenata na potrošače. To, kako ukazuju, košta budžet između 14 i 16 milijardi evra.

- Prestanak isporuka iz Rusije bi doveo cene energije do nove eksplozije -navode nemački mediji. - To bi zemlju gurnulo u recesiju, sa svim posledicama po tržište rada, finansije i državni dug.

(Espreso / Novosti)