TENZIJA
AMERIČKO-RUSKI ODNOS DOVEDEN DO TAČKE KLJUČANJA: Bajdenove "van scenarija" OPASKE podigle TEMPERATURU!
On se zarekao da će NATO braniti „svaki centimetar" teritorije zemalja članica alijanse
Protekle nedelje američki predsednik Džozef Bajden izneo je niz opaski „van scenarija" koje su podigle temperaturu američko-ruskih odnosa do tačke ključanja.
Međutim, njegova improvizovana replika na kraju govora koji je nazvan „ključnim" u Poljskoj u subotu - u kojoj je naprosto pozvao na svrgavanje Vladimira Putina sa vlasti - verovatno je imala najteže posledice.
U govoru pred poljskim zvaničnicima vlade i velikodostojnicima održanom u Kraljevskom zamku u Varšavi, američki predsednik još jednom je upozorio svet da se nalazi na prekretnici u sukobu između demokratija i autokratija.
On se zarekao da će NATO braniti „svaki centimetar" teritorije zemalja članica alijanse.
Isto tako je obećao nastavak pružanja podrške Ukrajini, mada je napomenuo da se američka vojska neće sukobiti sa ruskim snagama u ovoj zemlji.
Bio je to čvrst, ali odmeren govor - savršeno u skladu s onim što američki zvaničnici, od državnog sekretara Entonija Blinkena pa naniže, govore već mesecima.
A onda je, neposredno pre zahvalnica i oproštaja, Bajden dodao o ruskom kolegi: „Za ime Boga, ovaj čovek ne sme da ostane na vlasti."
Posle toga je usledio vatromet.
„Ovaj govor - i njegovi delovi koji se tiču Rusije - prosto je zapanjujući, da se izrazim pristojno", izjavio je ruski portparol Dmitrij Peskov.
„On ne razume da se svet na svodi na Sjedinjene Američke Država i veći deo Evrope."
A onda su Sjedinjene Američke Države povukle svoje reči.
„Predsednikova poenta bila je da Putinu ne sme biti dozvoljeno da primenjuje silu nad susedima u regionu", rekao je zvaničnih Bajdenove administracije govoreći o pozadini predsednikove izjave.
„On nije govorio o Putinovoj vlasti u Rusiji niti o promeni režima."
Brzina kojom su SAD objavile „pojašnjenje" - a koje je kasnije ponovio Blinken - govori samo da su SAD i te kako svesne opasnosti koje proističu iz Bajdenovih reči.
Ranije tokom dana, američki predsednik je nazvao Putina „kasapinom".
Prošle nedelje je delovao kao da je požurio ispred diplomatskih procesa sopstvene administracije optuživši ruskog lidera za ratne zločine.
U oba slučaja, Bajdenove izjave dovele su do osude i upozorenja Moskve da su američko-ruski diplomatski odnosi narušeni do tačke pucanja.
Postoji jasna granica između osude lidera neke zemlje - ponekad uzavrele diplomatske retorike - i poziva na njegovu smenu.
To je granica koju su Amerikanci i Sovjeti uvek poštovali, čak i na vrhuncu Hladnog rata.
To je granica koju je Bajden očigledno prekršio.
„Promena režima" je praksa za koju se moćne zemlje optužuju da je nameću slabijima - a ne nešto što je jedna nuklearno naoružana zemlja zahteva od druge.
U nedelju su čak i neki američki saveznici pokušali da se distanciraju od Bajdenovih opaski.
Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da američki predsednik ugrožava pregovore o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine.
„Želimo da zaustavimo rat koji je Rusija pokrenula u Ukrajini bez dodatne eskalacije", rekao je on.
„A ako to želimo da postignemo, ne smemo dodatno da eskaliramo situaciju - ni rečima ni delima."
U Vašingtonu su kongresne vođe takođe izrazile zabrinutost.
Republikanac iz Ajdaha Džim Riš, viši predstavnik republikanaca u senatskom odboru za inostrane odnose, nazvao je Bajdenove izjave „stravičnim gafom".
„Oh, moj bože, voleo bih da ga primoraju da se drži scenarija."
„Svaki put kada kažete ili čak, kao što je on uradio, sugerišete da je naša politika promena režima, to izaziva ogromne probleme.
„Ova administracija je uradila sve što je mogla da zaustavi dalju eskalaciju. A nema mnogo toga više što možete da uradite da dođe do eskalacije nego da pozovete na promenu režima."
Istorijat komentara „iz glave"
Bajden ima slavnu sklonost ka opaskama „iz glave" koje mogu da ga uvale u velike nevolje.
One su naškodile predsedničkim kandidaturama u prošlosti i povremeno izluđivale zvaničnike administracije Baraka Obame dok je Bajden bio potpredsednik.
Te replike, međutim, nisu sasvim slučajne.
One mogu da otkriju šta po nekom pitanju govori Bajdenovo srce, iako bi njegova glava - i glava onih oko njega - više volela da je držao jezik za zubima.
To je, s vremena na vreme, prava politička prednost, piše Tom Nikols iz Atlantika, zato što Bajdenu omogućava da se na autentična način poveže sa emocijama američkog naroda.
Ali, u ovom aktuelnom trenutku diplomatske krize - kad njegov loš izbor reči može da dovede do ozbiljnih posledica - one su i slabost.
„Teško je okriviti Bajdena zato što nije kontrolisao slavnu narav i zaneo se nakon razgovora sa ljudima koji su propatili zbog Putinovog varvarstva", piše Nikols.
„Ali reči svakog svetskog lidera u ovom trenutku su veoma važne, a nijedne više nego predsednika Sjedinjenih Američkih Država."
Bajden možda veruje da su odnosi Amerike i Rusije toliko narušeni da se neće popraviti dok je Putin na vlasti.
Ali eksplicitno to i reći, međutim, moglo bi neposredni cilj Amerike - okončanje rata u Ukrajini uz očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje - samo dodatno da oteža.
Rat u Ukrajini do sada se nije kretao u pravcu koji je Putin zamislio.
Njegova vojska se zaglavila u oštrim sukobima, a broj žrtava samo raste.
Njegova privreda se našla pod velikim pritiskom sankcija.
Rusija je sve izolovanija od ostatka sveta.
Situacija ima potencijal da dovede do deeaskalacije na koju pozivaju SAD i njeni saveznici - ali bi mogla i da navede Putina na očajničkije poteze.
A ako ruski lider bude verovao da je njegova vlast ugrožena, i ako bude verovao da Amerike ne krije da je upravo to cilj njenih napora, pravac u kom bi kriza mogla dalje da pođe verovatno neće biti mir.
(Espreso/BBC)