Muharem Ibraj, Foto: Printscreen RTS

BIO JE POLICAJAC

MUHAREMU SU UBILI 6 ČLANOVA PORODICE KADA JE ODBIO OVK: Od tada živi u Nišu, više nikog nema u Đakovici (FOTO)

Saznanje da je postupio ispravno jače je, kaže, od svih kleveta koje ga prate u kosovskoj javnosti

Objavljeno: 28.03.2022. 11:32h

Albanac Muharem Ibraj tokom 1998. godine odbio je da se priključi takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova i nastavio je da radi kao policajac u Đakovici. Zbog toga su mu pripadnici OVK ubili šest članova najuže porodice. Ibraj od tada živi u Nišu.

Posle Kumanovskog sporazuma, za porodicu Ibraj nije bilo opstanka na Kosovu i Metohiji. Svi su bili na spisku za likvidaciju. Zato su izbegli. Ima ih svuda, od Niša do Australije, ali više nikog u Đakovici.

Muharemu su pripadnici OVK ubili šest članova porodice. Stradala su mu, kaže, tri brata, sin i dva bratanca. Razlog je, dodaje, to što je on radio u policiji.

"Ko je bio protiv OVK, on je nastradao na neki način – ili je ubijen ili kidnapovan. Ja sam rođen u ovoj državi, otac mi je rođen tu, ja nisam mogao protiv države", ističe Muharem Ibraj.

FOTO: Printscreen RTS
FOTO: Printscreen RTS
FOTO: Printscreen RTS
FOTO: Printscreen RTS
FOTO: Printscreen RTS

Saznanje da je postupio ispravno jače je, kaže, od svih kleveta koje ga prate u kosovskoj javnosti. Međutim, izlazi na videlo da u kosovskom društvu cvetaju kriminal, nemoral i ubistva.

"Nisu ni oni na Kosovu zadovoljni sad. Zadovoljni su oni koji su krali, pljačkali, prodali našu decu... bogati su, a narod – većina su siromašni", kaže Ibraj.

Jagodu su držali zaključanu, roditelji nikada nisu pronađeni

U Orahovcu, Jagodu Ulamović tukli su i držali zaključanu pripadnici OVK.

Istovremeno su joj kidnapovali roditelje Živka i Desanku Petković, koji nikada nisu pronađeni.

"Za vreme rata 1999. godine, nas je napao OVK u stanu. Tu smo bili zarobljeni osam dana bez hrane, bez vode, dvoje dece, nepunoletni su bili tada. Rekli su: ko bude izašao, dobiće metak u čelo", seća se Jagoda.

Patnje koje su proživeli na Kosovu i Metohiji ne mogu da zaborave.

Pravo na imovinu bez koje su ostali ne mogu da ostvare, a o njihovom povratku više niko i ne govori.

(Espreso / RTS)