ŠTA SE OČEKUJE OD DRUGOG MESECA RATOVANJA: Primirje ili nuklearni rat?

Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini ušla je u drugi mesec. Tokom prvog meseca sukoba, kom se još uvek ne nazire kraj, prema zvaničnim podacima ubijeno je na stotine civila, dok su pojedini gradovi skoro potpuno sravnjeni sa zemljom.

Sukobi u Ukrajini sa sobom su doneli niz očekivanih posledica, poput ekonomskih sankcija Rusiji, ali i neočekivanih događaja pre svega velikog otpora ukrajinske vojske. Ako je suditi po svemu što se u ovih mesec dana dogodilo, teško da bi bilo ko sa sigurnošću mogao da predvidi šta će se u narednim danima rata dogoditi.

Profesor Univerziteta Džordž Vašington i ekspert za ruska pitanja Henri Hejl analizirao je u razgovoru za CNN, prvih mesec dana sukoba u Ukrajini.

Širom Ukrajine ruski vojnici naišli su na jak otpor ukrajinskih boraca koji su, ako je suditi po onome što smo videli do sada, odlučni u nameri da odbrane svoju zemlju. Međutim nije snaga Ukrajine jedino što nas je iznenadilo ovog meseca.

- Ako pogledamo širu sliku, videćemo da je sam sukob između Rusije i Ukrajine vrlo iznenađujuć. Veoma mali broj ljudi je pre godinu dana mogao da poveruje da Putin razmišlja o pokretanju operacije u Ukrajini i da će se ovo što se dešava danas zaista desiti. Ljudi u Rusiji i Ukrajini to nisu očekivali. Ono što je interesantno je da je Bajdenova administracija prva počela da upozorava da će se ovo dogoditi, a na kraju se ispostavilo da su bili u pravu - rekao je Hejl.

Profesor je zatim rekao da je ono što ga je posebno začudilo, zapravo loše planiranje ove akcije od strane Rusije.

- Kada ovo kažem pre svega mislim da je njena strategija bila neprikladna za ovu situaciju. Čini se da je sve bilo zasnovano na ideji da će Ukrajina kapitulirati za nekoliko dana i da će ljudi ruske vojnike dočekivati sa cvećem. Ovakva očekivanja su direktna posledica lošeg razumevanja Ukrajine i ukrajinskog naroda - objašnjava on.

Drugi deo lošeg planiranja akcije, za koji profesor Hejl misli da je veoma važan je činjenica da Kremlj nije dobro pripremio svoj narod na novonastale okolnosti.

- Sve dok Rusija nije pokrenula akciju u Ukrajini, vlasti u Rusiji su svom narodu govorili da neće započinjati sukob, a Zapad koji je stalno upozoravao na moguće proibleme nazivali su histeričnim. Kada je sukob zvanično počeo morali su da ubede Ruse da to nije invazija - kaže on.

On zatim dodaje da su Rusi računali da je ukrajinska vojska ista kakva je bila 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim. Čini se da je vojska ipak pretrpela određene reforme, posebno po pitanju decentralizacije, jer su sadašnji sukobi pokazali da lokalne komande imaju određen nivo autonomije.

Šta se očekivano dogodilo?

Ono što se prema rečima profesora Hejla, do sada dogodilo, a da je bilo očekivano je loš moral ruskih vojnika.

- Ovo se delimično dogodilo zbog nespremnosti Rusije, ali mislim da se ovo delom dogodilo i zbog toga što u početku početku nisu hteli da ih pripreme da zaista podrže napad na Ukrajinu. Razlog za to je verovatno taj što bi bilo veoma teško ubediti ljude da bi tako nešto zaista bilo neophodno. I ispostavilo se da su u suštini te vojnike poslali u borbu rekavši im da će samo učestvovati u vežbama. Ali onda su poslati u Ukrajinu, primorani da pucaju na ljude za koje im je rečeno da su nacisti, ali koji ne liče mnogo na naciste - rekao je on.

Još jedna stvar koja se odigrala kako se očekivalo je činjenica da je sukob u Ukrajini praćen oštrim obračunom unutar same Rusije na bilo koju vrstu neslaganja i širenja bilo koje vrste tačnih informacija, smatra profesor.

- Dakle, oni su u suštini pokušali da odseku sve izvore spoljnih informacija. Učinili su nezakonitim čak i nazvati ovo "ratom" ili "invazijom". Morate da koristite zvanično odobrenu terminologiju "vojne ili ciljane operacije" da biste "denacifikovali" Ukrajinu.

Jedinstvo zapada

Zapadni lideri, koji se od početka sukoba žestoko protive i traže prekid vatre, prošle nedelje održali su niz samita na kojima su se dogovarali o daljim zajedničkim koracima. Među glavnim temama bile su uvođenje novih sankcija Rusiji i pomoć izbeglicama iz Ukrajine.

U međuvremenu je u Evropu stigao i američki predsednik Džo Bajden koji je rekao da je NATO danas ujedinjeniji nego što je ikada bio.

- Mislim da su različiti sastanci koji su organizovani prošle nedelje orijentisani na mogući nastavak razvoja događaja koji će se desiti tokom ovih sukoba. Trenutno je teško da se predvidi šta bi to moglo da bude, ali mislim da ljudi žele da budu na istoj strani. Sumnjam da će Rusija moći da uživa u bilo kakvoj pobedi, a to sa sobom donosi brojna pitanja o tome šta treba uraditi u budućnosti. Lično sam skeptičan da će do pregovora doći uskoro, mislim da su Ukrajinci previše odlučni da se bore - kaže on.

Kako će se stvari odvijati dalje?

Iako mnogi analitičari tvrde da ruski napad na Ukrajinu nije sve vreme išao po planu, oni odlučno nastavljaju da koriste svoje vazdušne snage u borbi sa ukrajinskom vojskom. Neki od njih upozorili su da bi uskoro mogli da uđu u najsmrtonosniju fazu, jer se Putin navodno oseća primoranim da udvostruči svoje napade.

- Mislim da je ta zabrinutost opravdana. Mislim da je Putin sada sve stavio na kocku, jer će sve osim pobede biti shvaćeno kao znak slabosti. Ono od čega strahujem je da bi mogao da posegne za upotrebom neke vrste nuklearnog oružja, ali ne mogu da kažem šta bi to moglo da bude. Mislim da Rusi nikako ne podržavaju pokretanje nuklearnog rata, posebno protiv ljudi, za koje Putin i njegov režim stalno govore da su jedan narod - kaže on.

Zato bi, smatra Hejl, moguća upotreba nuklearnog oružja mogla da dovede i do kolapsa njegovog režima.

- Moguće da bi neki ljudi odbili da izvrše takva njegova naređenja. Mislim da je svestan da je otišao predaleko i da je spreman da uradi sve kako bi spasio sebe i svoj režim, zato i ne mogu da isključim mogućnost dalje eskalacije sukoba koja bi mogla da preraste u nuklearni rat - rekao je on.

On se međutim nada da Putin nije tako samoubilački nastrojen.

- Mislim da je ovaj sukob uprljao ugled Rusije u čitavom svetu. Ukoliko se ovaj rat završi svrgavanjem Putina ili ukoliko ljudi oko Putina reše da prekinu rat i povuku trupe, mislim da bi to bio najbolji ishod i za samu Rusiju jer bi to mnogima dalo kredibilitet da kažu da to nisu oni radili - kaže on.

Sa druge strane, ako Rusija nastavi sa ovim ratom i ako Putinov režim ostane stabilan i ako većina ljudi u Rusiji nastavi da ćuti, u tom slučaju će, prema rečima analitičara, u Rusiji zavladati režim koji je mnogo autoritarniji nego što je ikada bio.

(Espreso / Telegraf)