Medlin Olbrajt, Foto: AP

jezivo

"500.000 DECE JE MRTVO, ALI JE VREDELO"! Ovom izjavom Medlin Olbrajt ispisala je istoriju zla (VIDEO)

Olbrajtova, tada američki ambasador u UN, bez imalo kajanja je izgovorila

Objavljeno: 24.03.2022. 12:21h

Bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt, koja je umrla juče u 84. godini, u Srbiji će biti večno upamćena po otvorenom i vatrenom zalaganju za bombardovanje naše zemlje 1999, godine. Međutim, svet je pamti po jednoj izjavi, koja nema direktne veze sa Srbijom, a koja je pokazala svu njenu okrutnost i beskrupuloznost.

Poznato je da je Olbrajtova bila najveća zagovornica vojnih intervencija američke vojske širom sveta, ostala je upamćena po izjavi "Zašto imamo toliku vojnu silu, ako nećemo da je koristimo". ali jedna druga rečenica bukvalno je obeležila njenu karijeru. Izgovorila ju je 1996. godine u emisiji "60 minuta" na CBS Njuz kod voditeljke Lesli Stal.

Tema je bila američka intervencija u Iraku 1991. godine, a voditeljka je podsetila Olbrajtovu na veliki broj žrtava koju je taj rat odneo, naročito među decom.

- Čuli smo da je tamo (u Iraku tokom američke intervencije) umrlo pola miliona dece. To je više nego u Hirošimi. Da li je (intervencija) vredela te cene?, pitala je Stalova.

Olbrajtova, tada američki ambasador u UN, bez imalo kajanja je izgovorila:

- Bio je to težak izbor, ali MISLIM DA JE VREDELO.

Olbrajtova je u početku tvrdila da je ta njena izjava izvučena iz konteksta, da je njen odgovor "izmanupulisan", ali je osam godina kasnije, 2004. godine u intervjuu za "Demokratiju sada" (Democracy now) priznala da je pogrešila. Ipak, i tada pokušala da se opravda.

- Bila je to glupa izjava. Nije trebalo nikada to da kažem. Ali, kada bi svako se kaje zbog neke svoje izjave ustao, ustalo bi mnogo ljudi, pokušala Olbrajtov slikovito da se opere od svoje okrutne izjave.

Ipak, nije joj uspelo. Koliko je ta rečenica obeležila njenu karijeru, govori i činjenica da sada, kada je umrla, većina svetskih medija podseća upravo na tu jezivu rečenicu o iračkoj deci izgovorenu 1996. godine, a ne na njen navodni "doprinos odbrani demokratije i ljudskih prava", koje je, bar ona tako misli, branila zalažući se za američke vojne operacije širom sveta.

(Espreso/Blic)