GDE JE ZELENSKI? Kineski predsednik napravio VELIKI propust od ruske invazije na Ukrajinu

Kineski predsednik Si Đinping je vodio niz razgovora sa državnim liderima, uključujući Vladimira Putina, od ruske invazije na Ukrajinu. Ali postoji jedan veliki propust u njegovom diplomatskom dometu - Volodimir Zelenski.

Si je razgovarao sa najmanje osam svetskih lidera u mesecu od invazije, naglašavajući da Peking preferira dijalog u odnosu na rat i sankcije. Lider druge po veličini svetske ekonomije ohrabrio je Rusiju da krene ka pregovorima, ponudio je saradnju sa Francuskom i Nemačkom na promovisanju pregovora i rekao predsedniku Džou Bajdenu da se Kina „zalaže za mir“.

Na pitanje u sredu zašto Si nije razgovarao sa Zelenskim, portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je na redovnom brifingu da Kina ima „glatku komunikaciju“ po pitanju Ukrajine. „Kina podržava sve strane da podrže koncept nedeljivosti bezbednosti“, rekao je Vang.

Pomoćnik Zelenskog Andrij Jermak pozvao u utorak je pozvao na razmenu sa Sijem „vrlo brzo“.

Si bi možda oklevao da razgovara sa Putinovim ratnim rivalom tako brzo nakon što je 4. februara proglasio partnerstvo „bez ograničenja“ sa ruskim liderom. To čini kontrast između Sija i najmanje 17 drugih državnih lidera -- uključujući i iz cele Grupe od sedam nacija -- koje su razgovarale sa ukrajinskim predsednikom i, u mnogim slučajevima, sankcionisale Rusiju. Zelenski se obratio najmanje 10 nacionalnih zakonodavnih tela tokom prošlog meseca, poslednji put o japanskoj dijeti u sredu.

Dok je glavni kineski izaslanik SAD tvrdio da su čvrste veze Pekinga sa Rusijom i Ukrajinom „prednost“ u mirovnim pregovorima, ćutanje između Sija i Zelenskog postavlja pitanja u vezi sa posvećenošću Kine posredovanju. Drugi potencijalni arbitri pregovora, kao što su Turčin Redžep Tajip Erdogan, Nemac Olaf Šolc i Izraelac Naftali Benet, razgovarali su sa predsednicima na obe strane rata.

„Kina može samo da savetuje Rusiju da pokuša da okonča sukob na dostojanstven način kako bi izbegla poslednje što Peking želi: kolaps Putinovog režima i pojavu prozapadne vlade“, rekao je Čen Ši Min, vanredni profesor specijalizovan za u međunarodnoj bezbednosti na Nacionalnom tajvanskom univerzitetu.

Si i Putin su obavili poziv nekoliko dana nakon invazije 24. februara, tokom koje kineski lider nije osudio vojnu agresiju Moskve. „Kineska strana podržava rusku stranu u rešavanju ovog pitanja putem pregovora“, rekao je Si, prenosi zvanična novinska agencija Sinhua.

Od tada, iako je Peking tvrdio da poštuje pravo Ukrajine na suverenitet, glasao je protiv naloga suda Ujedinjenih nacija da Moskva odmah obustavi svoje vojne operacije, odbio je da se pridruži kampanji sankcija koju predvode SAD kako bi izolovao Putinov režim i postavio Vašington kao „krivca“ sukoba za podsticanje ekspanzije Severnoatlantskog pakta na istok.

U obraćanju izraelskom Knesetu u nedelju, Zelenski je kritikovao zakonodavce zbog njihovog odbijanja da pošalju oružje ili požele dobrodošlicu izbeglicama, upoređujući nevolju svojih građana sa položajem jevreja u nacističkoj Nemačkoj. „Možete li da objasnite zašto još uvek čekamo“, rekao je. "Šta je to? Indiferentnost? Politička kalkulacija? Posredovanje bez biranja strana?“

Nekoliko dana ranije, on je kritikovao Nemačku u video obraćanju njenom parlamentu zbog stavljanja profita iznad ljudi, pozivajući se na priliv gasa iz Rusije. „Dajte Nemačkoj lidersku ulogu koju zaslužujete u Nemačkoj“, rekao je on.

Konfrontacijski ton Zelenskog mogao bi biti jedan od razloga da Si odloži direktan angažman.

Bonus video:

(Espreso/Bloomberg)