KO SME TAJ MOŽE, KO NE ZNA ZA STRAH IDE NAPRED! Ali zašto zgrada GENERALŠTABA 23 godine čeka REŠENJE?

Dvadeset tri godine nakon NATO bombardovanja o zgradama bivšeg Generalštaba i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša u Beogradu i dalje se spekuliše.

Zbog izuzetne vrednosti, ovaj jedinstven dvodelni urbanistički kompleks proglašen je za kulturno dobro i zaštićeni spomenik kulture.

"Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred", to piše na panou kojim su ruševine Generalštaba u Beogradu sakrivene duže od dve decenije. Kako izgraditi zgradu koja neće izneveriti ove reči Živojina Mišića?

Dvadeset tri godine kasnije o sudbini te dve zgrade i dalje se spekuliše. Zbog izuzetne vrednosti, ovaj jedinstven dvodelni urbanistički kompleks proglašen je za kulturno dobro i zaštićeni spomenik kulture.

Reč je o objektima koji su izgrađeni od 1956. do 1965. godine prema projektu čuvenog arhitekte i akademika Nikole Dobrovića.

Iako se u jednom trenutku pričalo da će postati hotel, pitanje buduće namene i rekonstrukcije objekata koji su pod upravom Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, još nije regulisano.

Obnova ovog zaštićenog spomenika kulture ponovo je aktuelizovana konkursom za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcija zgrada Generalštaba, koji je za studente objavio Arhitektonski fakultet.

"Rekonstrukcija ovog kompleksa je vrlo složena stvar u pogledu toga koju će namenu imati, u pogledu finansija, procesa gradnje, to je vrlo ozbiljna stvar koja zahteva prethodnu studiju, ovo je sada ustvari festival ideja i taj konkurs treba da bude festival ideja koje su i apstraktne, ali da se da određeni pravac u razmišljanju. Cilj konkursa je da se ukaže na potrebu da se ovi objekti rekonstruišu", rekao je profesor Arhitektonskog fakulteta Ivan Rašković.

Vraćanje Dobrovićeve arhitekture u prvobitno stanje

Sve do sada rađene rekonstrukcije odnosile su se samo na obezbeđenje oštećenih delova da se ne bi dalje urušavali. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda kažu da mere zaštite zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane podrazumevaju vraćanje Dobrovićeve arhitekture u prvobitno stanje.

"Ali osnovni motiv izgleda objekta mora da bude nepromenjen u budućnosti zato što je značaj objekta tog nivoa da je svetski kategorisan. U smislu vraćanje kamena na mesto na kome je bilo, vraćanje elemenata, prozora, svih onih detalja koji su postojali na objektu kao njegov identitet", kaže arhitekta i predstavnica BINA-e dr Jelena Ivanović Vojvodić.

Pre nego što su oštećene, zgrade bivšeg Generalštaba i Ministarstva odbrane bile su simboli državne, intelektualne i kulturno-umetničke snage. Možda baš ideja nekog od studenata, koji se danas školuju na Arhitektonskom fakultetu, omogući da se Dobrićevom projektu, za koji stručnjaci kažu da je najveće delo moderne arhitekture u Srbiji, vrati stari sjaj.

(Espreso/RTS)