Anđela Trifić, Foto: Printscreen/RTS

hrabra žena

ANĐELINA IZ TRSTENIKA JE MAMA KOJA SE NE PREDAJE: Boluje od cerebralne paralize i sinonim je za HRABROST (FOTO)

Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom u Trsteniku okuplja tridesetak članova, kojima je Anđelina pokretač i neizmerna podrška

Objavljeno: 23.03.2022. 15:50h

Anđelina Trifić (39) iz Trstenika od detinjstva boluje od cerebralne paralize. Kao mala je ostala bez roditelja i uz podršku bake i deke je postala pravi sinonim za hrabrost. Stala je na svoje noge, okončala studije ekonomije, osnovala porodicu i rodila troje dece.

U kolicima je samo zbog trke. Pre 4 godine učestvovala je u Beogradu, a ove u Kruševcu na 7. polumaratonu. U timu sportista sa invaliditetom, s uspehom prošavši stazom dugom 21 kilometar, baš kao što to čini i na životnom putu gde je prepreka mnogo više. Od arhitektonskih, do onih težih, poput predrsauda i komunikacije, piše "RTS".

"Mnoge stvari čak i postoje u zakonu ali u praksi se ne preminjuju. A ono što je potrebno, mislim da je najviše razvijaje usluge u oblasti socijalne zaštite kako bi pružili podršku osobama sa invaliditetom da budu samostalni u svakodnevnom životu. I u društvenom, i u porodičnom, i na poslu i u školama, tokom obrazovanja, jer je obrazovanje vrlo bitno za osobe sa invaliditetom da bi se kasnije mogle i zaposliti", kaže Anđelina Trifić iz Trstenika.

Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom u Trsteniku okuplja tridesetak članova, kojima je Anđelina pokretač i neizmerna podrška. A njena najveća je suprug Ljubiša, koga je iskrena i hrabra, osvojila pre deset godina.

Na pitanje koliko je ona tebi oslonac Ljubiša odgovara: "Mnogo. Znači u svemu, podrška i u odnosu na porodicu. Žena je stub kuće."

foto: Printscreen/RTS

"Nekad bude i teško, puno obaveza. I nekad pomislim da li ima kraja ovom danu više, ali opet gledam da uživam u svakom trenutku. Da se usresredim na svoju porodicu i da izvedem decu na pravi put, da postanu dobri ljudi", kaže Anđelina Trifić, iz Trstenika.

Najmlađa Ema ima tri godine, Bogdan je đak prvak, a najstarija Anita pohađa drugi razred.

"Ja bih volela da budem kad porastem gimnastičarka, frizerka, slikarka i da nastavim mamin posao. -A šta mamam radi? -Pomaže osobama sa invaliditetima", kaže devetogodišnja Anita Trifić.

Na empatiju koju je kod dece razvila Anđelina je posebno ponosna, a načinom na koji kroz život ide, čemu oni svakodnevno svedoče, uči ih da nema predaje i da se sa problemima hrabro bore.

(Espreso / RTS)