OBRATITE PAŽNJU
OVI SIMPTOMI POKAZUJU DA STE DOŽIVELI ŠLOG, A DA NI NE ZNATE: Mnogi ih ni ne primete kada se jave
Moždani udar ili infarkt mozga je treći uzrok smrtnosti u zemljama zapadne Evrope (odmah posle bolesti srca i karcinoma), prvi uzrok invaliditeta u svetu i kod nas i vodeći uzrok vaskularne demencije...
U svetu 17 miliona ljudi godišnje doživi šlog, a gotovo šest miliona njih umre od nastalih posledica. U Srbiji svakih 15 minuta jednu osobu pogodi moždana kap, a svakog sata za jednu osobu ona ima fatalni ishod. Pojavljuje se iznenada, iako postoje neki predznaci: peckanje ili slabost u rukama i nogama, oduzetost mišića lica ili poremećaj vida i govora. Ipak ti znaci se ne tumače uvek pravilno…
Pogađa i mlade
Šlog se najčešće se javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima (aterosklerozu), promene na srcu (tromb), povišeni krvni pritisak ili aneurizmu (proširenje krvnog suda). U ostale faktore rizika spadaju povišen šećer, gojaznost, smanjena fizička aktivnost, pušenje, prekomeran unos alkohola, masnoće u krvi.
Šlog se najčešće se javlja kod osoba koje već imaju promene na krvnim sudovima
Nemi šlog
Postoji i moždani udar koji ne prate nikakvi simptomi, odnosno simptomi nisu dovoljno jaki, pa se desi da ga osoba doživi, a da to i ne zna. Ipak, i kod ovog nemog šloga mogući su minimalno krivljenje usta, trnjenje donje trećine lica, trnjenje ruke, zaplitanje jezikom pri govoru, ali sve obično prođe za par dana. Može da se desi da osoba počne da hoda malo usporeno, da vuče noge, da teže kontroliše mokrenje, da postane neraspoložena, nezainteresovani za dešavanja oko sebe. Često se neki od ovih simptoma pripisuju normalnom starenju, slabijem sluhu i slično, a pacijenti se ne javljaju lekaru, odnosno jave se tek kada postanu zaboravni (dementni), kada okolina primeti da ne mogu da funkcionišu kao ranije.
Žene koje uzimaju oralnu kontracepciju sa visokim udelom estrogena su takođe ugrožene, a kada mlađi ljudi dobiju moždani udar, reč je uglavnom naslednom faktoru.
Suptilni predznaci
Mada je šlog nemoguće predvideti, najčešći predznak koji ljudi zanemaruju je gubitak (zamagljenje) vida na jednom oku. Osoba izgubi vid i to traje 15 munuta, pola sata, nekada i do sat vremena, a kasnije se vrati. Neretko, ljudi ovo prepisuju umoru, stresu, visokom pritisku... Ipak, reč je o klasičnom neurološkom simptomu, zbog kojeg bi trebalo što pre na pregled kod neurologa. Jer, posle nekoliko dana ili nedelja može da nastupi moždani udar.
Isto važi ako se događaju "ispadi" u govoru, zaostajanje jednog ugla usana dok se priča ili smeje, nagli nastanak utrnulosti ili slabosti jedne strane tela... Sve to mogu da budu prolazni napadi koji najavljuju teži šlog.
Pravi napad
U slučaju moždanog udara, svi navedeni simptomi nisu prolazni već traju i to je znak za hitnu medicinsku pomoć. Ipak, u zavisnosti od toga da li se arterija u mozgu zapušila ili je pukla, javalju se različiti simptomi. U slučaju da je došlo do zapušenja arterije (češći slučaj), osoba će imati gubitak funkcije dela tela, ali neće imati bolove, dok su kod pucanja arterije i izliva krvi u mozak prisutne i glavobolje, kao i povraćanje. Svi simptomi nastaju brzo i zajedno:
Obično se prepoznaje po oduzetosti lica, gde jedna strana izgleda kao da visi
* utrnulost, slabost ili oduzetost lica (jedna strana kao da visi), ruke ili noge pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela
* poremećaji govora: otežano i nerazumljivo izgovaranje reči, potpuna nemogućnost izgovaranja reči ii/li otežano do potpuno nerazumevanje govora druge osobe
*n naglo zamagljenje ili gubitak vida, naročito na jednom oku ili u polovini vidnog polja
* naglo nastala jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka
* gubitak ravnoteže
* omaglice ili vrtoglavice, nesigurnost i zanošenje u hodu, iznenadni padovi povezani s drugim simptomima
Preventiva
Moždani udar nije samo bolest starosti kako se često misli i zato je najbolji način prevencije da vodite umeren, zdrav stil života. Jer, u 50 do 80 odsto slučajeva šlog može da se spreči. Dakle…
U 50 do 80 odsto slučajeva šlog može da se spreči
* Kontrolišite krvni pritisak, pogotovo ako imate hipertenziju, proveravajte nivo šećera i masnoća u krvi i uzimajte redovno terapiju za svako hronično oboljenje
* Ne preskačite sistematske godišnje preglede, naročito ako je moždani udar deo vaše porodične anamneze
* Budite fizički aktivni i uvedite pravilnu ishranu bogatu voćem i povrćem, smanjite unos soli, šećera i (nezdravih) masnoća. Ograničite upotrebu alkohola, prestanite da pušite
* Naučite da prepoznate simptome šloga i odmah zatražite pomoć
(Espreso)