DA LI JE MOGUĆE?
RUSKI OBAVEŠTAJCI IZNELI KO ĆE ZAMENITI PUTINA: Ovaj čovek je srce i mozak , PREOTEĆE VLAST!
Portal Spitalk pišući o Bortnikovu podseća na čuveni Putinov sastanak sa šefovima obaveštajnih službi u grandioznoj Katarininoj sali u Kremlju nekoliko dana pre početka invazije na Ukrajinu
Ukrajinsko pravosuđe pozivajući se na ukrajinsku vojnu obaveštajnu službu, objavilo je da se među političkom elitom u Rusiji stvara grupa uticajnih ljudi koji se protive ratu u Ukrajini i žele da vide leđa Vladimiru Putinu. Reč je o grupi zaverenika koji žele da što pre uklone Putina sa vlasti i obnove ekonomske veze sa Zapadom.
Isti izvor piše da "deo ruske političke elite vidi direktora Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandra Bortnikova kao Putinovog naslednika“. Bortnikov je odnedavno u lošim odnosima sa Putinom zbog pogrešnih obaveštajnih procena. Bortnikov i njegovo odeljenje, piše Ukrajinska pravda, pogrešno su procenili snagu ukrajinskog vojnog otpora. Zaverenička grupa navodno razmatra nekoliko scenarija za smenu Putina. među kojima trovanje, iznenadna bolest ili "slučajna" nesreća. Tada bi njegovo mesto zauzeo Bortnikov.
Ko je Aleksandar Bortnikov?
Aleksandar Bortnikov je šef FSB, bivši KGB i igra ključnu ulogu u održavanju Putinove kontrole nad zemljom već 14 godina. Ogroman aparat FSB-a zapošljava stotine hiljada ljudi i odgovoran je za sve, od borbe protiv terorizma i bezbednosti granica, kontraobaveštajne službe i elektronskog nadzora.
Portal Spitalk pišući o Bortnikovu podseća na čuveni Putinov sastanak sa šefovima obaveštajnih službi u grandioznoj Katarininoj sali u Kremlju nekoliko dana pre početka invazije na Ukrajinu. Putin je tamo postrojio glavne ruske obaveštajce i i pritisnuo ih da pred kamerama javno proglase rusko priznanje nezavisnosti dva odmetnuta proruska regiona na istoku Ukrajine - Donjecka i Luganska. Bortnikov je tada bio vidno nervozan.
Bortnikov sin je takođe na istaknutom položaju. Denis Aleksandrovič Bortnikov je zamenik predsednika ruske VTB banke i predsednik Upravnog odbora. Uz Sberbanku, VTB je najveća ruska banka, a nakon početka invazije na Ukrajinu Bortnikov mlađi je stavljen na zapadnu listu sankcionisanih ruskih zvaničnika i oligarha. Verovatno ne samo zbog položaja u VTB-u, već i zbog položaja njegovog oca u FSB.
S obzirom na dugu službu i bliskost sa Putinom, Bortnikov je sebe smatrao jednim od najodanijih i najpouzdanijih saradnika ruskog predsednika. Kako navodi Spitalk, FSB na čelu sa Bortnjikovim je "mozak i srce Putinovog režima“, neka vrsta "država u državi“.
"Kontrola FSB-a nad ruskim političkim, ekonomskim i društvenim životom je bez premca u istoriji Rusije i smatra se čak većom od kontrole KGB-a tokom sovjetske ere. U Rusiji nema sile koja bi ograničila ili kontrolisala moć FSB-a.“ kao organ ruske kleptokratije pod Vladimirom Putinom, FSB se pokazao veštim da interveniše u finansijskim stvarima kako bi lično obogatio svoje najviše rukovodstvo, počevši od Bortnjikova i njegove porodice. On je bez sumnje jedan od najbogatijih predstavnika ruske nomenklature", rekao je izvor.
Putin i Bortnikov se znaju od 70-ih godina
Bortnikov i Putin se poznaju od 1970-ih, kada su obojica radili u tadašnjoj kancelariji KGB-a u Lenjingradu (Sankt Peterburg). Bortnikov dolazi iz provincije, iz grada Perma na Uralu. Rođen je 1951. godine i pravo je dete hladnog rata. Priča se da su ga u karijeri do vrha obaveštajne službe vodili "entuzijazam i ledena ličnost”. Diplomirao je 1973. na Lenjingradskom institutu inženjera železnice. Umesto da radi u struci, poslat je u srednju školu KGB-a u Moskvi.
Zanimljivo je i to da Bortnikov, za razliku od čelnika drugih ruskih obaveštajnih službi, nikada nije rekao gde je i kada sreo Putina. Pretpostavlja se da su se upoznali u školi KGB-a u Moskvi ili kasnije u Lenjingradu, gde su posle obuke oboje radili u tamošnjoj službi.
"S obzirom na njegove kasnije odgovornosti u FSB-u, moguće je da je bio raspoređen u Ekonomsku kontraobaveštajnu službu, posebnu administraciju stvorenu 1980-ih da kontroliše sovjetsko ekonomsko otvaranje Zapadu do koje je došlo reformama perestrojke“, piše Spitalk.
(Espreso)