STANJE RUSKE EKONOMIJE IZAZIVA JEZU! Ponestaje OSNOVNIH namirnica, TELEFONA, a 1 STVAR u VAZDUHU posebno UZNEMIRAVA

Nemački Bild piše o vrlo neobičnim aktivnostima u ruskom vazdušnom prostoru.

Nakon što je Putin u sredu helikopterom stigao u Moskvu, dok je iste večeri avion ruskog ministra spoljnjih poslova Sergeja Lavrova vraćen s pola puta prema Kini, uočen je niz letova za koje se obaveštajne službe pitaju kakva im je pozadina.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas pratite putem ovog LINKA!

Za Lavrovov let, se na primer, kaže kako povratak s pola putanje letenja mora biti političke ili sigurnosne prirode jer bi u slučaju tehničkih problema aviona sleteli negde drugde, pa nastavili putovanje na dogovore s važnim kineskim saveznicima. Ali taj povratak Lavrova manje je čudan od iznenadne evakuacije uticajnih i imućnih Rusa iz Moskve i pojedinih drugih velikih gradova. Najmanje tri vazduhoplova ruskih oligarha odletela su u sredu s moskovskog aerodroma Vnukovo i sleteli u Dubai, a veb stranica "Flightradar" zabeležila ih je u preletu preko Irana, prenosi Jutarnji list.

Istovremeno, iz nepoznatog razloga neko je (deluje kao ruska vlada) organizovala šatl letove prema Uralu i Sibiru (Ufa, Novosibirsk, Tjumenj). U uralskoj regiji Rusija ima bunkere i velika skloništa predviđene za vladine zvaničnike. Ta skloništa pružaju zaštitu do najrazornijih oružja, pa i nuklearnog zračenja. U Bildu naglašavaju kako je u ovom trenutku nejasno zbog čega visoki ruski zvaničnici napuštaju glavni grad Rusije.

Tumače kako se čini da su u Kremlju donesene neke važne odluke kao odgovor na govor Džoa Bajdena, koji je američki predsednik održao takođe u sredu. Moguće je, spekuliše Bild, da se radi o pokušaju Rusa da zbune i tako uznemire Zapad. Moguće je da neobičnim vazdušnim aktivnostima prikrivaju neke druge zaista važne letove. Ali finski vojni ekspert Petri Makela za Bild ponavlja najintrigantnije: "Izgleda kako se ruske elite evakuošu iz Moskve na sigurnije lokacije južnoga Urala". Boje li se imućni Rusi i moćni ruski zvaničnici nereda i vlastitog naroda ili Putin sprema (vojnu) akciju čiji ishod ne žele čekati na otvorenom u Moskvi?

U zapadnim medijima sve učestaliji su izveštaji o doslovnoj pljački Rusa za elementarne namirnice u Rusiji, kao što je brašno. Ali uz nestašicu osnovnih prehrambenih proizvoda, koja je u Rusiji uzrokovana stvaranjem zaliha domaćinstvima, iz Rusije su nestali zapadni proizvodi od životne važnosti. U zapadnim medijima tako ne strši baš priča o tome kako Rusi više ne mogu do životno važnih lekova. Financial Times neupadljivo je plasirao priču o nestašici insulina u više ruskih gradova, uključivši Moskvu.

Insulin je hormon koji omogućava prenos šećera iz krvi u stanicu u telu. Osobe s dijabetesom tipa 1 u potpunosti zavise od insulina jer su im beta stanice pankreasa prestale lučiti insulin u dovoljnim količinama. Bez insulina stoga ne mogu da prežive. Među osobama s dijabetesom tipa 1 mnogo je dece i mladih. Vrlo je značajan i broj starijih osoba s dijabetesom tipa 2 koje su takođe životno zavise od insulina zbog oslabljene funkcije beta stanica pankreasa.

Treba li Zapad da dopustiti čak i nestašicu insulina i drugih lekova za rusku populaciju?

U značajnoj meri rusko tržište zavisno je o uvozu lekova i medicinskih sredstava iz Danske, Irske, Japana… Ako je u ratnom haosu razumljivo da iz Rusije nestane specijalna medicinska hrana za kućne ljubimce, je li logično uskratiti insulin ili slične životno važne lekove?

Standard Rusa je pod udarom inflacije.

Posebno se to odnosi na strane brendove koji su u mesec dana poskupeli 16 posto. Na primer, TV uređaji skuplji su 20 posto, usisivači 17 posto, pametni mobilni telefoni 12 posto. Deo osnovnih prehrambenih proizvoda takođe je pod udarom rasta cena: šećer, banana i paradajz poskupeli su redom više od 15 odsto od početka meseca. Uz inflaciju, ide i nestašica svega onoga za što Rusi procenjuju da bi im Zapad mogao uskratiti kroz sankcije. Ruski indeks samopouzdanja potrošača doslovno se strmoglavio i to na način kakav nije zabeležen u zapadnim zemljama. To što je Putin obećao da će raditi na povećanju plata i penzija nije baš utešilo njegove sunarodnike, pogotovo one koji žive s manje od 50.000 rublji (506 dolara) mesečno.

Oni u istraživanjima izveštavaju o značajnom pogoršanju finansijske situacije domaćinstava. Dok su ankete među ekonomistima Rusiji u decembru 2021. predviđale rast BDP-a od 2,7 posto u 2022., sad ista anketa predviđa pad viši od 10 posto.

Ako se potrošačke nevolje Rusa s nestašicama i poskupljenjima povežu s posledicama finansijskih sankcija koje su dovele do toga da je rubalj izgubio 50 posto vrednosti u odnosu na dolar, može se dobiti relativno kvalitetna slika haosa u Rusiji, koja ne isključuje mogućnost četvrte ruske revolucije u zadnjih stotinjak godina, koja ovaj put teško može biti boljševističkog predznaka. Iz ruskog bankovnog sistema samo u prvom tjednu invazije zabeležen je odliv 2500 milijardi rublja u gotovini.

Rusija je u takvoj situaciji imala veliku sreću što njihovu centralnu banku vodi vrlo profesionalna guvernerka Elvira Nabiullina, koja je odmah nakon što im je Zapad blokirao više od polovine od 643 milijarde dolara deviznih pričuva digla kamatu na 20 posto te povukla celi niz mera, prvenstveno kapitalnih restrikcija, koje su uspjele stabilizirati rubalj u trenucima kad se činilo da ruska nacionalna valuta može u potpunosti izgubiti smisao.

Zato značajan broj analitičara na Zapadu u odlučnoj ruskoj guvernerki vide ozbiljnog protivnika i poručuju kako i nju treba tretirati kao zločinku jer je odlučila ostati na svom poslu te pomagati Putinu nakon invazije na Ukrajinu.

Bilo kako bilo, Nabiullina očigledno zna što radi te zapadni poslovni pritisak s radoznalošću iščekuje njene najavljene nove mere najavljene za petak. Te nove mere trebale bi da zaustave inflaciju, nakon što je uspela da stabilizuje rubalj. Treba znati da bi se malo koji zapadni guverner odlučio na tako odlučne poteze kao Ruskinja. Osim što je digla kamatu na 20 posto odnosno na najvišu vrednost tokom dva veka, sad se očekuje da će u tome otići još dalje.

Već je uvela kapitalne kontrole i ograničenja u deviznom poslovanju kako bi osigurala eksternu likvidnost zemlje. Ako je Putin rekao da mu je nacija preživela "ekonomski blickrig" Zapada, to može zahvaliti Nabiullini. Ali nejasno je može li ona zaustaviti i inflaciju koja verovatno ide prema 20 posto.

Sve ozbiljniji problem za Rusiju je to što zemlju napušta sve veći broj zapadnih finansijskih institucija, pa čak i one za koje se mislilo da im je to poslovno previše bolno. Na taj način dramatično slabi ruska finansijska infrastruktura. Na primer, ne prevelika austrijska Rajfajzen banka u Rusiji ima oko 400.000 više klijenata nego što Hrvatska ima stanovnika te tamo imaju 9400 zaposlenih. Pa ipak, njihov glavni izvršni direktor Johan Strobol najavio je izlazak iz Rusije. RBA u Rusiji ostaje imovina od 22,9 milijardi eura, uz dodatnu izloženost prema drugim institucijama i kompanijama pod sankcijama od oko 460 miliona evra.

Uz to, RBA ima izloženost od 4,4 milijarde eura u Ukrajini, gde drži 390 poslovnica. Izloženost im nije zanemariva niti u Bjelorusiji gde su peta najveća banka sa 65 poslovnica. RBA je već suspendovala isplatu dividende od 1,15 evra po deonici.

To je logičan potez jer je RBA generirala trećinu svog profita upravo u Rusiji.

Ali ako se zaboravi devalvacija, inflacija, nestašice i opšta evakuacija zapadnih biznisa iz Rusije, uz teror nad Ukrajinom i globalne nuklearne pretnje Vladimira Putina, osećaj užasa bude i najave odmazde prema Rusima koji su se usudili usprostaviti njegovoj politici. Putinov režim je od početka invazije uhapsio 15-ak hiljada Rusa.

Nakon neuspeha u Rusiji, kao i posledica sankcija, Putinov režim primenio je dobro poznatu strategiju obračuna s "unutrašnjim neprijateljem" pa sve češće ruski predsednik govori o mogućem kažnjavanju "izdajica".

Ukratko, haos u Rusiji polako, ali sigurno prerasta u globalni sigurnosni problem jer se radi o zemlji koja kontroliše značajan deo svetskog nuklearnog arsenala, piše Jutarnji list.

Bonus video:

(Espreso/Slobodna Dalmacija)